Правда

Тај податак прилично упечатљиво дочарава до које је дистанце америчко оружје примакнуто Русији. И то за свега годину дана (откако су директиве Вашингтона савезницима прошлог лета озакоњене закључцима шефова држава НАТО у Велсу) – а ипак, није крај, јер процес је тек почет, а “испод брка” се шапуће да је сада на реду допремање у Европу и америчких нуклеарно наоружаних крстарећих ракета. Има већ неко време откако Вашингтон размишља о враћању тих ракета на положаје у Европи, навео је ових дана немачки Шпигл. Другим речима – Америка, која је још при доласку Џорџа Буша млађег, без разговора, једнострано иступила из америчко-совјетског споразума о забрани усавршавања анти-ракетних пројектила, ускоро, по свој прилици, цепа и папир споразума с Москвом о забрани нуклеарно наоружаних пројектила средњег домета. Тај уговор су 1987. потписали Реган и Горбачов. У то доба, њиме је сигналисан и скори крај хладног рата. Руски експерт за војна питања Виктор Мурачовски процењује да Москва нема више основа да се уопште узда у било какав папир: “Ако авиони НАТО могу у року од пет минута да буду над Санкт Петерсбургом, из Естоније, а ратни бродови НАТО крстаре Црним морем и Балтиком, тада је споразум о ракетама средњег домета за Русију већ безвредан”, коментарисао је поводом објављене вести. Она, показало се, није без основа. Американци су своју идеју саопштили министрима савезника у НАТО пакту фебруара ове године а онда се, наоко, престало инсистирати зато што су Немци и Французи били против. Берлин памти масовне демонстрације немачких грађана против нуклеарног оружја на тлу Западне Немачке, у време Хладног рата. Политичари не желе репризу. Немачка канцеларка Ангела Меркел са руским председником Владимиром Путином на свечаности поводом отварања највећег светског сајма индустрије, у Хановеру, априла 2013.

Чиме су се све примакли Русији

Дакле, докле се између два самита НАТО (домаћин скупа који следи ускоро је Пољска) стигло с помаком америчког оружја ближе Русији? У Пољској и базама уз Балтик је неколико ескадрила борбених авиона, америчких и земаља савезница, под де факто америчком командом. У воде Балтика и у Црно море без прекида, на смену, залазе америчке ратне лађе. А последње је одлука о допреми у Пољску, Румунију, Бугарску (и видеће се где још) 250 америчких тешких тенкова и борних кола – и нарастању броја америчких и савезничких трупа у новоопремљеним базама до 40.000 војника. Ова опрема и војска би требало да буду “врх копља” спремног да се забоде, док не стигне НАТО појачање. Најзад, сада је сасвим извесно да и амерички ПРО пројектили стижу на тле земаља, новопечених савезница из редова бившег Варшавског пакта. Коначне одлуке, међутим, још нема. Сви ови флагрантно агресивни поступци САД према Русији покушавају се оправдати фразом да је источна Европа, тобоже, суочена с претњом руске агресије. И да Америка жели да својим “угроженим” савезницама пружи уверљиво сведочанство спремности НАТО пакта да солидарно скочи у њихову одбрану. Реторика САД и појединих савезника постаје све ратоборнија, запажа Москва. Главни догађај из јуна је вест о одашиљању на исток према Русији тешког наоружања и војне технике. Такође, унутар НАТО покренуто је питање упрошћавања и скраћивања процедуре усаглашавања чланица, да би се у случају потребе развиле војне јединице. И треће, најављено је размештање у Европи и Азији америчких против-ракетних пројектила, примакнутих руским нуклеарно наоружаним ракетама “одмазде”. Главном средству којим Москва настоји да демотивише агресора.

Изостала послушност Кремља

Како сами Руси, који се покушавају узети на нишан, виде развој ових догађаја? Трезвено, процењујући сасвим разумно да је земља, гледајући даљи развој процеса, потенцијално у опасности јер није реч о случајности и случајним неспоразумима. Реч је о повратку САД на политику конфронтације, чија је примена била одложена привремено – у време када се очекивало да се тенденција ерозије власти и управљања Русијом, започета периодом Јељцина продужи и надаље. Очекивало се да ће Москва спонтано доспети на позицију политичке и економске послушности хегемоној сили – те би у том случају могла и имати ону врсту добрих односа са Вашингтоном, какву имају и метрополе Запада. Сву слободу маневра, уз услов да маневар, унутрашњи или спољни, не угрожава интересе Америке и америчког капитала. Амерички обновљени притисак на Русију је на дуги рок, потврдио је и шеф одбране САД Ештон Картер. Картер је прошле недеље дошао да обиђе савезнике и коте новог војног прстена који се гради у источној Европи. Запад ће притезати чак и у случају да Владимир Путин више и не буде на најодговорнијој државној дужности, изјавио је шеф Пентагона. Разлог? “Русија се не може променити, ни с Путином, ни чак после његовог одласка”, изјавио је. Значи, с Путином или без, Русија је трајни ривал. Функционер Института Русије за САД и Канаду Виктор Кремењук сматра да изјава, каква је та, само потврђује постојаност политике САД према Русији – независно од конструисаних епизода које су ту да би биле повод да се америчка политика потврди. “Америчка елита расположена је за продужетак притиска на Русију. Захтевати од Русије да промени свој курс, да промени своју политику и да уважава интересе САД”, изјавио је Кремењук. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев протумачио је амерички став још ближе суштини. САД се за Русију занимају због природних богатстава, изјавио је Патрушев руском Комерсанту. “Американци говоре о својој заинтересованости да се осигурају суверенитет и територијална целовитост Украјине. Али њих Украјина савршено не интересује. Њих Русија интересује”, цитиран је Патрушев. “САД би највише желеле да Русије, као државе, уопште и нема.” Разлог су природна богатства. “Американци сматрају да ми њима располажемо незаконито и незаслужено, јер радимо како радимо. Ви, свакако, памтите изјаву екс-државног секретара САД Мадлен Олбрајт, да Русији не припадају ни Далеки исток ни Сибир”, цитиран је Патрушев.

Јавност Запада против акција Америке

Засад, једна околност у вези с НАТО пактом није по вољи Вашингтону. Анти-агресивно јавно мишљење у појединим државама западне Европе, анти-америчко расположење подстакнуто америчком деструктивном распојасаношћу на Блиском истоку, Либији, и другде и изричито противљење војном ангажовању њихових влада против Русије. Картер је због тога и дошао у Европу – да захтева већу међусобну солидарност чланица НАТО. Заправо већине западних земаља, не рачунајући Британију с Пољском, као главним јастребом алијансе и Естонијом, Летонијом и Литванијом, америчким и пољским трабантима у балтичким енклавама. Та четворочлана формација на истоку је данашњи агресивно пробуђени НАТО – војни монструм, скројен да САД уз његову помоћ одрже под контролом Немачку и Европу. У време када су САД на истоку постројавале НАТО савезнике и изводиле своје опште хваљене војне маневре, јавно мишљење грађана на западу, исказало је противљење учешћу националне војске у евентауалном рату с Русијом. У анкети истраживачког центра Пју – више од половине Француза, Немаца и Италијана, изјавило је да они не би одобрили употребу војске својих земаља у хипотетичком сукобу са Русијом, навео је Дојче веле. Дојче веле помиње “разочарање” анонимног немачког официра, учесника војних вежби на Балтику, сазнањем да 58 одсто грађана његове земље не би одобрило такву сарадњу немачке војске у сукобу с Русијом у стварности.

Руси уз Путина

Карактеристично, док су се над тим подацима замислили и многи војни функционери, неодобравање јавности није забринуло пољског министра одбране Томажа Симоњака. Пољак се залаже да политичари и медији објасне јавности западне Европе да је “с мирним периодом после Другог светског рата готово” и да се “мора бити сперман и на жртву у солидарности са савезницима”. Јавно мишљење Русије сабило се у подршци лидеру земље председнику Владимиру Путину. У самом јеку кампање Вашингтона и следбеника против председника Русије, уз методе диктиране пропаганде какве је користио само Совјетски Савез – 89 одсто упитаних у анкети независног Левада центра, исказало је подршку Путину. О руском лидеру се и на западу Европе говори са уважавањем. И чини се, шеф Русије у својим политичким потезима озбиљно урачунава тог “савезника” којег Русија има унутар западно-европске јавности. Путин не одустаје од покушаја да јавност Запада разувери у пропагандну лаж САД да је источна Европа суочена са опасношћу руске инвазије. “Русија није агресивна. Ми смо само осетљивији у заштити наших безбедносних интереса”, рекао је председник Русије недавно у Санкт Петерсбургу, говорећи предузетницима са Запада. Они су дошли у Русију упркос сугестијама Америке да се економски форум бојкотује. Дошли су чак и неки од бизнисмена Американаца, углавном из сектора нафте и гаса. Криза у Украјини резултат је покушаја САД да после хладног рата прошире свој утицај, рекао је Путин. “У некаквом стању еуфорије, САД су почеле да преузимају нове геополитичке територије верујући да су оне сада на располагању”. Свргнут је и онда обешен Садам Хусеин, што се завршило кризом Ирака и растом Исламске државе. Бомбардована је Либија, збачен је и убијен Моамер Гадафи, чиме је отворен пут терористичким групама тамошњих салафиста. “Али они сада хоће да то исто ураде и у Украјини такође.” Москва настоји да окуражи заједницу пословног света у Европи и Америци да не одустаје од послова у Русији. Али, у исто време, шеф Русије и руски врх, ни најмање не потцењују америчко агресивно војно примицање границама Русије, камуфлирано униформама чланица НАТО пакта. У случају непосредне угрожености Русија ће одговорити свим расположивим средствима, укључујући и нуклеарна, упозорио је Путин. “У случају да неко угрози нашу територију, ми ћемо бити принуђени да наше модерно офанзивно оружје нациљамо на земље одакле та претња долази”, упозорио је шеф Кремља средином јуна. Заменик секретара руског Савета безбедности Јевгениј Лукјанов разјаснио је дан касније кога се то може превасходно тицати: “Ако Пољска и Румунија пристану да на својим територијама распореде (америчке ПРО) рампе, усмерене према нашим стратешким нуклеарним снагама, ми ћемо заузврат узети њих на нишан”, цитиран је Лукјанов. То је била само једна од више узастопних реакција Москве на најаву и почетак допреме америчког тешког оружја и трупа у земље граничне Русији, балтичке и друге.

Немци резервисани

Постојана је одлика Путинових обраћања Западу то што жели да га посебно чује и разуме јавност Немачке. Није према томе неважно како се цела афера види из Немачке, у чему би могло помоћи то што у недељи обухваћеној овом хроником објављује немачки Шпигл. “Вашингтон поново говори о стационирању нуклеарних глава у Европи. Русија се враћа одговарајућој реторици. Европљани забринути да се не нађу усред новог хладног рата”, резимира Шпигл нарастајућу затегнутост. Произилази из навода – јавност Немачке али и политика, немају симпатија за игру коју у Европи почиње Америка, међутим, пази се на речи када се то каже. Министар Немачке Франк-Валтер Штајнмајер узнемирен је “убрзањем спирале ескалације речи и потом акција”, описујући их као рефлекс хладног рата. Берлин је забринут да Европа не буде још једанпут поприште конфронтације Исток-Запад, с Немачком узетом за стационирање оружја и трупа. Може се догодити да се “у Немачкој поново почну гомилати оружје и опрема”, речено је Шпиглу од извора у немачком Министарству одбране, уз податак о плану Вашингтона да у Немачкаој и другим земљама стационитра тешко оружје и опрему за пет хиљада људи. Могућност да се то догоди “није пријатна за Ангелу Меркел”, коментарише магазин. [caption id="attachment_446993" align="aligncenter" width="650"] Владимир Путин и Ангела Меркел (Фото: baricada.ro)[/caption] “Она се устеже да јавно критикује своје америчке савезнике, али Меркел гледа и да не чини ништа што би распирило сукоб са Москвом. Осим тога, нова дебата о преоружавању тешко би се могла добити на домаћем фронту. Канцелар би потенцијално могла изгледати као лутка Сједињених Држава, неко ко, не само дозвољава себи да (од Американаца, прим. аут.) буде шпијунирана, него и мирно гледа док се њена трпељиво установљавана веза с Путином оштећује”, каже лист. Магазин цитира министра Сергеја Лаврова да “Вашингтон и његови партнери јасно настоје да се Оснивачки акт НАТО-Русија коначно разбије”, док Берлин, коментарише Шпигл, “не жели да се тај споразум напусти”. “Доследно споразуму, немачка влада је у основи искључила ‘значајно’ или ‘постојано’ стационирање НАТО трупа унутар бившег Источног блока.” Тим записаним речима требало је да се уклони забринутост Русије због експанзије НАТО пакта на исток. Многе НАТО земље су расположене критички у односу на амерички план, нарочито западне, пише немачки магазин. “Интерно, неке упозоравају против екскалације сукоба с Русијом”, наводи Шпигл наводећи да је тај опасан, амерички покренут, процес “већ био почео још пре кризе у Украјини”. Врло значајно запажање немачког магазина, јер се и њиме поткрепљује теза да је криза у Украјини, створена насилним свргавањем Јануковича, управо из тих разлога и планирана – да оправда америчку насилну мобилизацију Европе против Русије. САД су интервенисале да би пресекле брзо нарастајућу економску интеграцију земаља западне Европе са Русијом, пре свега Немачке. Шпигл забринуто запажа да се безбедносни споразуми Вашинтгона и Москве, склопљени у време смањене затегнутости после Совјетског Савеза, “сада отказују или поткопавају један за другим”. А били су драгоцени јер су с тицали и конвенционалног и нуклеарног разоружања. Штавише, када је реч о руском позивању на повећање броја ракета и нуклеарног оружја, у Немачкој се то у војним круговима не узима за озбиљно. Због тога што Руси, за разлику од стања у време хладног рата, сада немају ни приближно конвенционалног оружја колико га има НАТО, и Москва је принуђена да учестало подвлачи свој ослонац на средства нуклеарне одмазде. Шпигл наводи да немачка војна обавештајна служба БНД овог часа “не запажа никакву озбиљну промену у степену опасности” од Русије. Укратко, на основу свега што Шпигл каже, следи закључак да Америка није успела да Немце убеди да им прети опасност од Русије. “Огромна већина Немаца не жели ново америчко оружје на тлу Европе. Напротив, више би желели да виде да су и оне последње америчке атомске бомбе Б-61, ускладиштене близу Бикела у Западној Немачкој, уклоњене”, закључује немачки магазин.

Прочитајте још:СЕРГЕЈ ЛАВРОВ: Без обзира на САД, дошло је време да се реформише ММФУ ХОЛАНДИЈИ РАСКРИНКАЛИ СРЕБРЕНИЦУ: Клинтон главна мутикаша – процурели документи!

Извор: Евроазија инфо