Правда

Део одговора садржан је такође у изјави Човића, који је, одговарајући на питање о уставности референдума у РС, рекао да би се, ако се већ потеже питање уставности тог потеза, могло дискутовати и о уставности слања писма које је 25 посланика Парламента БиХ послало генералном секретару УН Бан Ки Муну, а у вези с годишњицом обележавања страдања у Сребреници, подржавши доношење тада актуелне резолуције о Сребреници. Када је реч о том писму, посланици из РС констатовали су да се ради о злоупотреби званичног меморандума Парламента БиХ, кршењу Устава БиХ и Пословника парламента. Представнички дом парламента БиХ има 42 посланика, 28 из ФБиХ и 14 из РС, и сваку одлуку мора да подржи најмање пет посланика из Српске или десет из ФБиХ, што је у најкраћем основа базичног дејтонског механизма, који се зове ентитетско гласање. Писмо Муну, као и слично које је упућено парламенту Канаде, није потписао ниједан посланик из РС. Међутим, то су само најсвежији примери злоупотреба које имају везе са дипломатијом, имајући у виду се уназад више од десет година из РС непрестано негодовало због тог што бошњачки званичници, углавном са позиције члана Председништва БиХ или министра спољних послова БиХ (Свен Алкалај и Златко Лагумџија), једнострано и без договора иступају у светским телима, али се неретко упозорава и на непримерене активности у амбасадама БиХ и дипломатско-конзуларној мрежи, за коју у РС тврде да је постала мрежа за ширење бошњачке политике. Тако су ранијих година на важне светске адресе, првенствено у УН, стизали позиви чак и на укидање Републике Српске, и то кроз једнострано тумачење ратних догађаја у којима су кривци једино на српској страни. "Да ли принципи међународног права дозвољавају хапшење Караџића, а истовремено очување његовог пројекта", питао је 2008. Харис Силајџић на седници Генералне скупштине УН. Управо је на Силајџића, тадашњег бошњачког члана Председништва БиХ, упућено највише замерки, због чијег је излагања Скупштина РС усвојила резолуцију којом је осудила његове иступе у УН и Савету Европе. "Ученици Милошевића, Младића и Караџића траже довршење пројекта након злочина, протеривања...", рекао је Силајџић 2010. пред УН. Занимљиво, медији у БиХ ових дана преносе сазнања портала "Боснија тајмс" да је Силајџић постао саветник турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Силајџић је, преносе медији, и званично Ердоганов саветник иако је тај посао радио и за кабинет бившег турског предсједника Абдулаха Гула. Досадашњи саветнички ангажман Силајџића више се третирао као услуга на "пријатељској основи", док је садашњи ангажман званичан са овлашћењем које је својеручно потписао Ердоган. По писању медија, Силајџићев саветнички ангажман код председника Ердогана требало би да обухвати три правца – учвршћивање веза Турске са Кувајтом и Катаром, обнова пријатељских односа са САД, те ангажман Турске на Балкану, посебно у БиХ. Стога је, преносе незванична сазнања медији у БиХ, занимљиво, чак и парадоксално, да је актуелни члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић узео себи за саветника турског бизнисмена Музафера Чилека, а Ердоган баш Силајџића. На званичном сајту Председништва БиХ Чилек није наведен као саветник Изетбеговића.

Прочитајте још:Изетбеговић: Додик би оловком што није топомНАСЕР ОРИЋ ПРИЗНАО: Нисмо поштовали Женевску конвенцију! (ВИДЕО)

Извор: Политика