Правда

Резултати истраживања за месец јул показали су да је изнад цензуса још само Српска радикална странка, која има подршку 5,8 одсто бирача, док би у коалицији цензус прешли Двери и ДС С, које заједно имају нешто изнад пет одсто подршке грађана. СПС, ЈС и ПУПС у коалицији би били једина политичка опција која би, поред СНС-а, имала двоцифрен број подршке на изборима, односно око 13 одсто. Резултати истраживања показују да странке на власти имају подршку политички опредељених грађана и самим тим легитимитет за одлуке које доносе, без обзира да ли су политички популарне или не, рекао је аналитичар Дејан Вук Станковић. "Једним делом је то последица кризе опозиције и поверења у њихове лидере", рекао је он на конференцији за новинаре. Он је навео да би, према истраживању, 49 одсто испитаника изашло на изборе уколико би се одржали у недељу, 26 одсто испитаника не би, док 71 одсто оних који би изашли на парламентарне изборе зна за кога би гласало. Најпопуларнији политичар у Србији и даље је премијер Александар Вучић, кога подржава 56 одсто грађана, док 30 одсто не одобрава оно што ради и говори што показује, наводи Станковић, да Вучић опредељује бирачко тело. Мању подршку су добили председник Томислав Николић, кога подржава 31 одсто испитаника, док 47 не одобрава његове поступке, први потпредседник владе Ивица Дачић има подршку 32 одсто испитаника, док га 40 одсто не подржава као и потпредседница владе Зорана Михајловић чије деловање подржава 30 одсто испитаника. Најниже на тој скали су лидер демократа Бојан Пајтић, кога подржава осам одсто, а подршку ускраћује 64 одсто испитаника, Драган Шутановац и Александар Антић. Када је реч о политичару који није на функцији, има знање и углед који може да допринесе напретку Србије, на првом месту је Борис Тадић, бивши председник државе и лидер демократа, а следе Бранко Ружић, Милан Кркобабић, Ненад Поповић, Драган Шутановац, Борко Стефановић, Саша Радуловић... Резултати истраживања показали су и да 72 одсто грађана Србије подржава политику помирења међу народима и државама бивше Југославије, док само 17 процената сматра да то није добар пут. Међутим, 42 одсто грађана на различите начине показује скепсу према томе да ли је помирење оствариво. Највећи проценат испитаника верује да је помирење могуће, али да је за то потребно време, једна четвртина испитаника сматра да је извесно да ће се помирење догодити, а 26 одсто грађана истиче да је тај циљ тешко остварив, јер у то не верују сви народи на Балкану. Истраживање је показало и да грађани сматрају да би Србија требало да повећа свој утицај на тржишту Косова и да препознају да трговина може бити основа за успостављање рационалнијег односа две заједнице. Анкета је, међутим, показала да постоји скепса код одређеног броја грађана да се не може ништа учинити уколико Косово све више постаје независно од Србије, у политичко-правно и економском смислу.

Прочитајте још:Које генерале ће Изетбеговић морати да жртвује да задовољи Додика?СТАРА ПОДРШКА СА МАЈДАНА: Пољска одбија да пружи избеглички статус Украјинцима

Грађани су одговарали и на питање да ли би подржали странку левичарских опредељења, попут грчке Сиризе, која заговара политику против мера штедње и аранжмана са ММФ. Одговори су показали да би чак 35 одсто грађана подржало неки облик радикалније левице од оне која постоји сада и да, како каже Станковић, стварање такве опције не би било узалудно, јер би имало одређену подршку грађана. То је последица, наглашава Станковић, великих социјално- економских подела у становништву, али и утицаја медија, који афирмативно пишу о Алексису Ципрасу, лидеру Сиризе. Извор: Танјуг