Правда

Уважени проф. Перовић је застиђе црногорско. Пошто није стигао да се ушлепа у вагон власти независне Црне Горе, све карте је уложио у развој црногорске нације у аутономној Војводини. Филозофију Ловћенца комбиновану са тековинама НОБ-а чији је велики поклоник, преноси својим студентима. За њега се чуло кад су му прекинули предавање. Они који нису били задовољни војвођанском метафизиком. Омиљени песник му је Мика Антић. Њега ставља чак испред Његоша. Добар је песник тај Његош али лева скретања у Црној Гори чедтрдесет друге не би преживео. Прво, имао је више пара од осталих. Друго, имао је и мало повише школе. Треће, био је Србин. А четврто, био је и владика. Зато се Перовић определио за Мику Антића. Уместо "Лучом микрокозмом" да се бави. Нарочито му се свиђа аутономашка песмица Мике Антића коју студентима говори наизуст. Ко не зна ту песму, нема шестице из историје филозофије. "Ја сам мали Мика, Украли ми бика, Служи ми за мужу, Сумњам на Србију, И то ону Ужу." Сада никако да се договоре ко ће да помузе тог аутономашког бика. Пајтић или проф. Перовић. Пајтић је на функцији, овејани демократа, поповски син, хода Новим Садом показујући бицепсе и трицепсе, го до паса као Чеда, да не кажем као Путин. Па му то и припада по функцији. Професор Перовић, као идеолог, сматра да је тај бик метафизичка појава и да припада њему, који се толико труди да одшколује мале аутономаше. Позива се на културни центар "Секула Дрљевић" у Загребу који је стајао иза сваке аутономашке ујдурме од 1918. до данас. То се посебно свиђа профи Перовићу. Са Нацртом програма за аутономију Вовјодине под мишком шета безбедно улицама Новог Сада и певуши: "Месец на небу светли, Нека га нек светли, Кад су га ту метли." Опаметили се Срби. Нико га више не дира. Ко је луд да због метафизике робија!

Прочитајте још:Небојша Јеврић: Тетовирање мозгаТри убице Сребренице

Извор: Правда