Правда

Грци данас поново излазе на биралишта. Тај изборни ритуал се у последњој деценији толико често понавља да се претворио у рутину. За последњих осам година Грци су гласали шест пута, на власти су се промениле све најважније политичке снаге, али ниједна влада није успела да макар успори стрмоглави пад економије. “Спасиоци” из предизборних кампања су се углавном показивали недорасли задацима које им је народ поверавао. Велике наде полагане су у радикалног левичара Алексиса Ципраса и његову екипу “младих, некорумпираних, компетентних патриота”. Огромна већина је стала иза Алексиса и бескомпромисне политике спрам Брисела, Берлина, “сурове пљачке грчког народа”, а нарочито против “домаћих неспособних лопова, који пола века упропашћавају земљу”. Народ је у Сиризи видео наду. Данас, многи се питају да ли је то уопште била политика са јасном стратегијом и циљевима, кад већ у пракси никако није била бескомпромисна. Алексис Ципрас је сео за сто и преговарао са мрским кредиторима и челницим ЕУ. Деловало је да чини уступке и гази сопствена предизборна обећања. Чинило се да ће до договора доћи, па би видљива недоследност вероватно била опроштена. Ципрасова “бомба” са референдумом и напуштањем преговора, која је затворила банке, увела грађане у стање панике и запретила хаосом, изазвала је нови талас масовне разочараности. Опет су политичари, макар и тако омиљени као Ципрас, показали да нису дорасли задатку. Народ је поново остао сам! Треба да одлучи о будућности земље. Подељен и неодлучан, бомбардован узајамним оптужбама владе и опозиције, Ципраса и Брисела, левичара и десничара, светских економских експерата који теоретишу о “отпору Грка до последњег евра”, оних који су за евро и све мање оних који призивају драхму. Све је јасно, само се ништа не зна. Делује да ће страх од непознатог надвладати традиционални грчки инат великима и недодирљивима. Лако је бусати се у груди, и елаборирати о “макроекономској стратегији” када нису твоја деца у питању. Биралишта су отворена у седам, а затвориће се у 19.00 часова. На 19.159 бирачких места одредиће се судбина Грчке. Да би референдум био валидан, потребно је да изађе и гласа више од 40 одсто бирача. Потребна је проста већина, плус један глас. Трошкови референдума ће износити 20 милиона евра. Нико није израчунао колико би времена било потребно да се та количина пара извуче из банкомата по дневно дозвољеном лимиту од 60 евра, колико се данас може подићи у Грчкој.

Прочитајте још:Гардијан: Сукоб Сиризе „са владарима еврозоне“ обликоваће будућност ЕвропеЧетири сценарија грчког расплета

Извор: Вечерње новости