Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен рођењу Светог Јована Претече и Крститеља – Ивањдан.
Свети Јован Крститељ рођен је шест месеци пре Христа – 7. јула – и зато је назван Претеча, јер је људе припремао за долазак Спаситеља. Шест месеци пре свог јављања у Назарету Пресветој Богородици, првосвештенику Захарији у јерусалимски храм се јавио арханђел Гаврило. Пре него што је објавио чудесно зачеће Богородице, анђео је објавио зачеће већ старе и бездетне Јелисавете, жене Захаријеве, који није одмах поверовао речи анђела Гаврила. Он је зато остао нем све до осмога дана по рођењу детета. Тада је при обрезивању и давању имена, Захарије на дашчицу написао: “Јован му је име”. Тада му се вратио говор. Попут многих хришћана који су страдали на путу Господњем и Свети Јован је убијен у време цара Ирода. Десна рука Јована Крститеља, којом је крстио Господа, чува се као највећа реликвија (уз део Часног крста и мошти светог Петра Цетињског) у Цетињском манастиру. Свети Јован Претеча и Крститељ једна је од најчешћих крсних слава у нашем народу. Данашњи велики празник слави се и као дан кумстава и побратимстава. У нашем народу и данас се кумство изузетно цени поштује и често се каже: Бог на небу, кум на земљи! У црквеном календару данашњи празник обележен је црвеним словом, што значи да спада у ред заповедних празника. У нашем народу постоји много веровања која су повезана са Ивањданом. Већина има у себи магијски циљ. Ивањдан као и Ђурђевдан, првенствено су празници који славе врачаре и оне не пропуштају своју прилику да тада, у ноћима магије направе своје обреде и чарања. Сеоске врачаре на овај дан беру разно биље. Убраних травки мора бити тачно 77 и још једна, али само пола неке биљке. Она служи бајалицама за лечење непознате болести, она која нема име. Сматра се да ноћ уочи Ивањдана има необично јаку моћ, нарочито исцелитељску, која са првим зрацима излазећег Сунца нестане. Али, не нестане одмах сва подарена снага, задржи се и преко дана, углавном до самог поднева. Код нас, у љубавној магијих мишљење је да се чарке најбоље праве уочи младог петка. Власи и Срби у Тимочкој крајини, чим сване Ивањдан, одлазе на ливаду и заривају главу у росну траву да би обезбедили добро здравље током целе године. - У први и последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик суђеника – још једно од веровања на Светог Јована.
Прочитајте још:ЖИВ ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОТКРИО ИСТИНУ О СРЕБРЕНИЦИ: Александар Дорин у швајцарском затвору!Британија поднела најгору верзију резолуције
Извор: Телеграф