Стални представник Русије у Савету безбедности УН –каријерни дипломата Виталиј Чуркин – био је у главној улози на седници СБ УН на којој је његова земља ветом онемогућила изгласавање антисрпске (британске) резолуције.
Био је, наравно, један од главних актера и консултација које су том гласању претходиле. Преносимо у целини Чуркиново излагање на „сребреничком заседању” Савета безбедности УН: „Окупили смо се данас да бисмо одали пошту свим жртвама чудовишних злочина извршених у Сребреници и њеној околини пре 20 година”. Током балканске кризе, регион је био сведок различитих сурових преступа, укључујући ратне злочине, злочине против човечности и етничне чистке. Руска Федерација се доследно залаже за истрагу поводом свих злочина извршених за време конфликта у БиХ против свих етничких група, укључујући Бошњаке, Србе и Хрвате. Да ли је неопходно поставити питање: ко је од њих настрадао више? Ако се погледа на резултате целог десетогодишњег конфликта на територији бивше Југославије, када су стотине хиљада Срба протеране из места у којима су традиционално живели, не може се избећи закључак да су они настрадали, у најмању руку, као и други. Господине Председавајући, Са оваквим поставкама проблема испочетка је наступала и делегација Уједињеног Краљевства која је изјављивала да намерава да припреми одговарајући нацрт резолуције Савета безбедности УН. Међутим, реализација те иницијативе је показала да се она кретала у сасвим другом смеру. Ми смо од самог почетка дискусије тежили да документу обезбедимо уравнотежени карактер. Били смо предложили алтернативну варијанту која је била заснована на логици усмереној ка будућности. Међутим, наше кључне оцене и формулације биле су у суштини игнорисане. Британски нацрт резолуције – који је био учињен јавним и унапред изрекламиран – изазвао је веома болну реакцију у Босни и Херцеговини и изван ње. Та тема је постала предмет оштрих полемика у БиХ – у тој мери да се могло говорити о реалној претњи стабилности у земљи, о нестанку свега што је тешком муком достигнуто у реализацији Дејтонског споразума. Господине Председавајући, Свако је дужан да се бави својим послом. Нека историчари анализирају перипетије конфликта у бившој Југославији и његову генезу, укључујући улогу коју су у његовом избијању одиграле одређене земље и алијансе посежући за исхитреним одлукама. Нека научници помогну Секретаријату УН и међународној заједници да схвате где се слабо показала и сама наша Организација. Али, хајде да не оптерећујемо Савет безбедности урањањем у историјске догађаје јер имамо много нерешених актуелних проблема. Господине Председавајући, У Сребреници ће 11. јула бити одржан велики комеморативни скуп. Од принципијелне је важности да у њему учествује и руководство Србије. Зато позивам и ауторе нацрта и Вас, господине Председавајући да га не стављате на гласање. У противном, Русија ће бити принуђена да гласа против из разлога које сам већ изложио. Господине Председавајући, Сматрам да овоме морамо сви да тежимо.
Прочитајте још:ЧЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И РУСКЕ ЗАСТАВЕ: Овако Срби славе Путинов ветоСтуденти предали петицију Влади: Вучићу, не треба ићи у Поточаре!
Извор: fakti.org