Џангризави старац
Шта видите сестре? … Шта видите? Шта мислите… када гледате у мене? Џангризавог старца… не посебно мудрог, Несигурног из навике... с лутајућим погледом? Коме храна цури… а он не одговара, Када гласно кажете… "Волела бих да се потрудиш"! Који наизглед не примећује… ствари које чиниш. И који увијек губи… ципелу или чарапу? Који, опирао се или не… пушта да радиш по вољи, Са купањем и храњењем… да испуниш дуги дан? Мислиш ли то?… Видиш ли то? Онда отвори очи сестро, јер не гледаш у мене. Рећи ћу ти ко сам… док седим овде тако мирно. Док радим шта желиш… док једем по твојој вољи. Ја сам дете од десет… с оцем и мајком, Браћом и сестрама… који воле једни друге. Младић од шеснаест… с крилима под петама Који сања да ће ускоро… љубав спознати. Младожења од скоро двадесет… моје срце поскакује. Сећам се заклетве… коју сам обећао да ћу одржати. Са двадесет и пет, сад… имам децу своју. Којој сам потребан да их водим… и срећан, топао дом осигурам. Човек од тридесет… Моји млади расту брзо, Везани једни за друге… везама које ће трајати. Са четрдесет моји млади синови… су одрасли и отишли, Али моја жена поред мене је… да осигура да не жалим. С педесет, поновно… бебе се играју око мојих колена, Поновно знамо децу… ја и моја вољена. Мрачни дани су предамном… моја жена сад је мртва. Гледам у будућност… и тресем се у страху, Пошто моји млади сада… имају младе своје. И мислим о годинама… о љубави коју сам знао. Сад сам стар човек… и природа је окрутна. Шала је учинити старост… да изгледа будаласто. Тело, оно се распада… снага и грациозност, напуштају ме, Само камен остаје… тамо где је некад срце било. Али унутар ове старе лешине, младић и даље борави. И с времена на време… моје рањено срце нарасте, И сећам се радости… и сећам се бола. И волим и живим… живот испочетка. Мислим на године, премали их је број… које су прошле пребрзо. И прихватам просту чињеницу… да ништа не може трајати. Зато отворите очи људи… отворите и видите. Не џангризавог старца. Погледајте ближе … видите … МЕНЕ!
Следећи пут када сретнете старију особу коју бисте отписали, сетите се ове песме, видите дубље и видите младу душу која седи испод онемоћалог тела. Најлепше ствари на свету не могу да буду нити виђене нити додирнуте, оне се морају осетити срцем.Прочитајте још:Извор: freshpress.info