Правда

Проучавајући генетску структуру хоботнице научници су успели да дешифрују њен код и открију колико је ова врста другачија у односу на остале интелигентне врсте које живе на Земљи. Иако је бескичмењак, ова животиња зна врло добро да се побрине сама за себе. Уколико се налази у заточеништву, хоботница тражи начине за бег. Своју интелигенцију развила је много пре од осталих 'више рангираних' врста, а откривен је и начин њеног развоја у интелигентно биће, тврде научници. Проучавајући генетску структуру хоботнице, они су утврдили постојање чак 2,7 милијарди 'генетских записа'. "Хоботница се према најновијим сазнањима у потпуности разликује од осталих животињских врста, па чак и других мекушаца. Са својих осам кракова, великим мозгом и могућношћу размишљања и проналаска паметних решења при решавању задатака пред којима се налази, не може се поредити с другим врстама", рекао је Клифтон Регсдејл са Универзитета у Чикагу. Назвавши је ванземаљцем, Рагсдејл у шали каже да је њихова студија заправо прва која се бавила проучавањем генома једног ванземаљског тела. "Пронашли смо на стотине гена који се не налазе у коду ниједног другог бића, што би могло да објасни и способност хоботнице да мења боју у завесности на окружење у ком се налази", додао је Регсдејл. "То су прва интелигентна бића која су настанила планету Земљу. Проучавање различитих главоножаца битно је за разумевање њихове везе као и ток развоја примарних интелигентних бића која су се развила пре више од 400 милиона година, око 230 милиона година пре првог мамута", казао је универзитетски професор у пензији који је покренуо пројект анализе генома хоботнице, др. Сидни Бренер. Студија је открила да и ако поседују геном нешто мањи од људског, хоботница има 10.000 гена више од човека, тачније 33 хиљаде. Оно што је најзанимљивије је да нервни систем хоботнице ни по чему не личи на нервни систем људи, пише Индипендент. Централни мозак хоботнице окружује једњак, што је типично за бесккичмењаке, али хоботница поседује групе неурона који делују у потпуности аутономно, а такође има и велики број оптичких режњева који су укључени у систем чула вида. "Обично када лови храну, рачиће или шкампе, хоботница се приближи плену 'потапше га по рамену', али оном супротном терајући тако плен да јој ускочи директно у кракове. Тако нешто никада нисам видео", рекао је проф. Рој Колдвел са Универзитета Беркли у Калифорнији.

Прочитајте још:

• ОВО МОРА ДА СЕ ЗНА: У Перуу пронашли „ванземаљце“!?
• Залепио је селотејп преко блица свог телефона и усликао најгору ноћну мору сваке домаћице! (ВИДЕО)
• НЕСАВЕСНИ ВОЗАЧ „ИСЕКАО“ РУСКЕ СПЕЦИЈАЛЦЕ: Можете да претпоставите шта му се догодило? (ВИДЕО)

Извор: dnevnik.hr