Правда

Шокирани поражавајућим и потресним сликама колона избеглица из Африке, Сирије, Ирака и других делова света у којима су снаге НАТО и Америке уводиле демократију, тако што су им разарале државе, економију, културу, и остављале их на милост и немилост грађанским ратовима, беди и без будућности, грађани Србије су се нашли у некој врсти амбиваленције. Нова Велика сеоба народа, морбидна у својој силовитости, снази и неумитности, запрепашћује, љути и плаши највише оне који су за њу одговорни. У Србији, која изненада постаје видљиво место те трагедије запањујућих размера, срећу се сажаљење и страх. Са једне стране, постоји разумевање тежине положаја те реке несрећника која се ових дана у Ђевђелији укрцава на возове који возе у Србију, одакле ће, кад узмогну, отићи у западну Европу да потраже бољи живот, док са друге стране, уз помоћ појединих медија, стижу вести које узнемирују. Наводно се очекује још један талас од 250 хиљада избеглица који ће до краја августа запљуснути Србију, Кањижа и Суботица већ губе стрпљење, Мађари су поставили жичану ограду према Србији, на југу, у Прешеву и Бујановцу их је на хиљаде, и стиже их још. Додајмо и пре неколико дана објављену вест о томе како је неки амерички милијардер предложио да се направи нова држава за те несрећнике, док из Европе стижу нервозне објаве да се нико у ствари није добро спремио за ову катастрофу. У Србији се јавност дели на оне који су уплашени изненадном најездом дошљака из далеког света, и на оне пословично одушевљене сваким странцем који овде уопште дође. Занимљиво је, међутим, како се нико од званичника ове земље није досетио да тим поводом одговори на бројна питања која поставља сваки просечан читалац новина. Ако је било појединих медија који су писали о томе да међу наводним азилантима има много мушкараца у најбољим годинама, и који су, наводно, потенцијални борци у овом или оном рату, како је могуће да нико од овдашњих званичника није ништа објаснио по том питању? Стидљиво се помињу евентуални безбедносни проблеми, помињале су се чак и заразне болести, помиње се и стварање трајних прихватних центара, који много коштају. Неке НВО су већ организовале добротворне акције за помоћ тим људима. Негде је јављено како толика најезда азиланата кошта Србију неколико десетина хиљада евра дневно, а помиње се чак у неким новинама да је ово са азилантима, у ствари, добра ствар, јер они у транзиту кроз Србију троше много пара, па је то одлично за нашу привреду?!? Хоће ли вода и сендвичи које купују, и спавање по мотелима, да се рачунају као позитивни биланс туристичке гране Србије, и да ли ће нам неко ускоро објаснити како Србија одавно није имала толики туристички бум, као овог лета? Али, хајде да питамо: Зашто реке озбеглица из Африке и Азије у Европу иду баш кроз Србију, која је од ЕУ ограђена бодљикавом жицом? Зашто не иду кроз Бугарску и Румунију? Зашто не иду кроз Хрватску? Да ли је неко у име Србије потписао неки договор по коме ће ти невољници бити послати баш овде? Да ли је нова држава за азиланте, коју сања амерички милијардер, само еуфемизам за нови логор, и да ли је за тај пројекат одређено баш ово парченце света? Да ли је Србија добила паре за отворене границе? Да ли је Србија на ово морала да пристане и да ли је то још један уступак за придруживање заједници у коју тако очајнички желе да стигну и Србија и сви азиланти? На та питања, одговора нема. А кад нема никаквог одговора, људи ће сами смишљати своје сценарије, полицајци ће хапсити таксисте који пљачкају те јадне људе, али и оне који их поштено возе, сељаци ће се жалити на погажена орања и уништене лубенице, а наводну штету неће имати ко да плати. На неки начин, када се само летимично погледају вести на ову тему, изгледа као да смо сви ми, појединачно и колективно, на железничкој станици у Ђевђелији, или заустављени пред неумољивошћу бодљикаве жице на Хоргошу. И док чекамо одговоре на бројна питања у вези са овом темом, док чекамо нови талас азиланата, са стрепњом, или са равнодушношћу, лако је приметити да се свет који знамо, полако урушава пред нашим очима. Један азилант је чак изјавио: "Ја сам грађанин планете, и имам право да путујем. Овај свет припада и мени." Савремени "туризам" тако добија обрисе дубоке драме која говори о лицемерју света у коме живимо. Ови "туристи" немају кофере и фото-апарате, они стижу са завежљајима.

Прочитајте још:

• Мирослав Лазански: Страх од странаца
• КО ТО КОЧИ ЛОКОМОТИВУ? Извоз у Русију пао са 486 милиона евра на 322 милиона!
• Хрватска обавештајна служба је Исламска држава за Србију

Извор: novosti.rs