БЕОГРАД - Србија неће градити зид на граници са Македонијом, а прилив избеглица из земаља са Блиског истока који пролазе кроз Србију биће преусмерен на Хрватску и Бугарску.
Уколико и ту буде проблема, с обзиром на то да ни Бугарска ни Хрватска нису чланице шенген зоне, последично се очекује смањење броја избеглица и у Србији. То су очекивања Владе Србије које је изнео њен потпредседник и шеф дипломатије Ивица Дачић. "Не верујем да ће Србија донети одлуку да у неком тренутку, попут Мађарске, изгради зид на граници са Македонијом како би спречила улазак избеглица и миграната у нашу земљу", оцењује Ивица Дачић. Упитан на који начин ће се Србија опходити и какве мере предузети, уколико због зида на мађарској граници дође до дужег задржавања избеглица и миграната, који преко Србије покушавају да стигну у државе-чланице Европске уније, Дачић каже да до дужег задржавања неће доћи. "Ићи ће преко Хрватске и Бугарске", предвиђа министар спољних послова Владе Србије. Он каже да мигранти знају куда могу да иду и да прођу да би стигли до жељеног одредишта. То последично значи да Србија неће морати да гради кампове за азиланте, јер се не очекује повећање њиховог броја када коначно буде затворена граница са Мађарском. Упитан шта ће се догодити ако и Хрватска у неком тренутку донесе одлуку да изгради зид на граници са Србијом, вицепремијер истиче да се у том случају очекује да мигранти не долазе у Србију, односно заобиђу је у свом путу ка државама чланицама ЕУ. Српски шеф дипломатије констатовао је да је ипак ту реч о избеглицама које беже из ратних зона, опасних по живот, и да их у тим околностима, то што не могу да побегну у државе чланице ЕУ, неће спречити да напуштају своја огњишта. Да подсетимо, према одређеним сазнањима из дипломатских кругова, након затварања границе са Мађарском, Србија ће се суочити са дужим задржавањем избеглица, односно повећаним бројем тражиоца азила. Разлог за отварање кампова за азиланте биће, пре свега, затварање границе са Мађарском, али и немогућност за реадмисију Македонији, с обзиром на то да се очекује да УНХЦР ту државу прогласи небезбедном. "Дакле, дугорочније ће морати да се размишља о затвореним центрима, ако се број азиланата повећа. Избеглице ће пре или касније бити принуђене да дуже остају у Србији", закључују дипломатски извори. Према писању београдске штампе, у Влади Србије се разматрају две опције - једна је да посао прихвата избеглица преузму хуманитарне организације, а друга да то учини МУП. Србија ће до краја августа завршити Оперативни план за збрињавање миграната, што је додатно тражено у оквиру преговарачког поглавља 24 - људска права и безбедност. Након те информације, појавила су се тумачења да би најповољније решење било успостављање пунктова дуж линије кретања миграната који би убрзавали њихов пут кроз Србију, док би најтеже изводљива била градња прихватних центара који би подразумевали задржавање и трошкове који с тим иду. Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да је више забринута због питања расељених људи у Европској унији него због стабилности евра и финансијске ситуације у Грчкој. Када најутицајнији политичар Европе тако нешто изјави, јасно је како изгледају размере тог проблема. Шеф мисије УНХЦР-а у Србији Ханс Шодер је рекао, гостујући на телевизији Н1, да је до почетка августа у Грчку стигло 130.000 избеглица и да готово сви долазе у Србију, преко Македоније. Мигранти су сви који се крећу преко граница, избеглице су они који прелазе границе бежећи од рата, а тражиоци азила су они који траже међународноправну заштиту, објашњава он терминолошку разлику. Упитан о огради коју је подигла Мађарска, Шодер каже да све земље имају право да контролишу своје границе, али да имају и обавезу, према националним законима и међународном праву, да примају избеглице, да их пусте да уђу на њихову територију и дају им заштиту. "Ограде нису решење, УНХЦР се противи томе... То није никакво практично решење и до сада се показало да то не функционише", каже он додајући да морају да пусте избеглице, да их процесуирају и пруже им помоћ и заштиту која им је потребна. Упитан да ли је мисија УНХЦР-а задовољна сарадњом са властима Србије, Шодер каже да су веома задовољни. "Опште узевши, веома смо задовољни ставом... Одговор српске владе је добар, битно је што Србија прима на своју територију, евидентира и помаже ове избеглице, омогућава им приступ медицинској помоћи".
Тражиоци азила већином избеглице
"До данашњег дана, према подацима Владе, 83.000 тражилаца азила је евидентирано у Србији. Више од 90 одсто су избеглице, 57 одсто долази из Сирије, четвртина из Авганистана, има их из Ирака... Дакле, 95 одсто њих долази из зона где су ратови, где су прогоњени... Већина њих само пролази кроз Србију", рекао је за телевизију Н1 Ханс Шодер, шеф мисије УНХЦР-а у Србији. Како је навео, они желе само да се сједине са својим породицама и пријатељима у западној Европи. "Око 500 њих је предало захтев за азил у Србији, то је мали број. Већина њих одлучује да одлази одавде... Ми заговарамо став да тражиоци азила, кад се евидентирају, оду у центре, али неки су на пример на граници са Црном Гором, па они не желе да иду чак тамо".
Акција помоћи
Удружени синдикати Србије "Слога" најавили су да ће данас, на Светски дан хуманих, на више пунктова где се окупљају у Београду, обићи избеглице из Сирије, Авганистана и Ирака и донети им флаширану воду, сокове и средства за личну хигијену.
Прочитајте још:
Извор: Данас
