Правда

Једноставност, поузданост, ниска цена – главни су квалитети којима располаже „господар оклопа“. За све време производње, према конзервативним проценама, произведено је око 10 милиона базуки РПГ-7. Велики проценат ових граната летео је као врући колачи по Блиском Истоку још у време Совјетског Савеза, и касније, почетком двехиљадитих, задао је америчким и савезничким оклопним корпусима, толико проблема да је то страшно. Амерички губици у Ираку и Авганистану хицима из једне РПГ-7 и дан данас изазивају жучне расправе. Овде није реч само о томе колико се признаје или непризнаје чињеница масовног губитка технике од стране противтенковске гранате, већ о томе колико је блиндираних возила и особља изгубљено. Пут од локалног аеродрома, који повезује ваздушну луку са престоницом Ирака, Багдадом, био је згодно место за заседе конвоја америчке технике. Улазећи у састав „сунитског троугла“ део пута је био веома једноставан за примену анти-тенковског оружја од стране ирачких побуњеника, да им практично није ни требала посебна организација положаја за испаљивање. Оријенталиста и историчар Андреј Тихомиров у интервју „Звезди“ је појаснио како су се организовали напади на америчке конвоје. - Никакве посебне вештине за испаљивање РПГ-7 нису потребне, њу су могли да користе сви мушкарци који су у стању да држе оружје у својим рукама. Подручје у „алеји РПГ“ је било толико добро изабрано, да се могло пуцати са било ког места – са крова, иза угла, од позади, спреда. Уништавали су америчку технологију са таквом снагом, да су на том делу пута почели да патролирају хеликоптери, пре него што кроз њега пусте оружане конвоје. Десило се да је један тенк одједном погодило 4-5 граната РПГ. Због тог обиља хитаца совјетског РПГ-7 одељак пута је назван „алеја РПГ“. Бил је и други назив – „Долина РПГ“ - каже експерт. Ефикасност ракетних граната РПГ-7 имају различите сврхе – од високо експлозивне до кумулативне, што је одавно неоспориво. Стотине или чак и хиљаде резултата то говоре. Међутим, постоје међу совјетским ручним гранатама и оне које се слободно могу ставити у исту раван са артиљеријском муницијом. Након проучавања авганистанског искуства постало је јасно да кумулативне и високо експлозивне гранате, коришћене са удаљености до 200 метара, давале су озбиљне последице, да је анти-задатак граната морао да се развија посебно. Као резултат рада и истраживања свет је угледала ТБГ-7В.

ТБГ-7В

Муниција новог типа специјално је дизајнирана да порази особље непријатеља или утврђене зграде са термобаричним експлозивним смесама, које су имале веће разорне последице него артиљеријска граната. Ефикасност ТБГ-7В скоро одмах се открила у пуном сјају, тестирано пуцање је показало да је термобарични поклон послат непријатељу са удаљености од 200 метара, продро у утврђени објекат, направио улазну рупу димензија 15 x 18 цм и осигурао пораз непријатеља. Артиљеријски официри су због тога били збуњени: лака муниција је радила на истом нивоу са 120мм артиљеријском гранатом. Онда су сами војници назвали ТБГ-7В „светлија“: термобаричка мешавина се при варницама распламсавала баш као пламен „Зипо“.

Антитенковска „Удица“

РПГ-30 или „удица“ је упркос обиљу информација најмистериознији бацач. Мала количина поузданих информација о програму РПГ-30, према речима експерта и војног историчара Аркадија Головима, може се објаснити кроз неколико фактора: „Прво, РПГ-30 је једна од првих граната домаће производње, способности да превазиђе озбиљан ниво заштите оклопних возила. Друго, врсте њених хитаца, треће, материјали од којих је у ствари направљена. Све ово намеће нека ограничења на информације о гранати.“ „У погледу превазилажења активне и реактивне заштите од „удице“ постоји само један достојни противник, а то је РПГ-32.“, додао је експерт. Према речима Головина, РПГ-30, који је руска војска почела недавно да користи, има способност да својом 105мм гранатом порази све постојеће врсте тенкова и превазиђе било какву заштиту. Суштина овог система је у томе да је хитац РПГ-30 у комбинацији са кумулативном бојевом главом поред главног дела муниције има и такозвани „мета симулатор. Специјални симулатор „излази“ приликом првог лансирања, и изазива активну заштиту тенка, за то време главни хитац лако продире кроз оклоп. Стручњаци напомињу да ово оружје без изузетка може да продре кроз било који страни тенк. По мишљењу експерата „Удица“ и технолошки напреднији „Хашим (РПГ-32) ће још десетак година оставити модеран светски систем за заштиту тенкова без посла. Међутим, супериорност над тенковским оклопима не значи да ће програмери домаћих система седети скрштених руку: следећа фаза у развоју анти тенковскиих граната је паметна муниција, способност да победи оклопно возило из даљине.

Прочитајте још:РУСКИ ВОЈНИК БУДУЋНОСТИ: Нано оклоп отпоран на метке и невидљиви огртачРуски оклопни возови специјалне намене: Воз који ће преживети нуклеарну катастрофу (ФОТО)

Извор: tvzvezda.ru/ За Правду превела Милица Стевић