Правда

Плакање није "резервисано" само за девојчице и родитељи који бране синовима да плачу чине велику грешку, тврде психолози. Нарочито је важно доба сазревају за школу, између шесте и седме године, јер тада почињу да прихватају друштвене норме и правила, међу којима је и оно "сузе су знак слабости, мушкарци морају да буду јаки и никада не смеју да плачу". У том узрасту, очеви су главни узори синовима, а у нормалним околностима готово је немогуће видети сузе у татиним очима. У жељи да се идентификују са њима и постану "прави мушкарци", дечаци задржавају сузе, а када не могу да се исконтролишу и подлегну емоцијама, након тога осећају стид да су погрешили и испали слабићи. Ево шта саветују дечји психолози... Како расте, дете има мању потребу да плаче због сваке ситнице, што значи да постаје зрелије и не доживљава све тако емотивно. Похвалите га због тога, али, важно је и да га научите да сузе нису знак слабости. Ако оно верује у то и крије сузе или их задражава, покажите му снимке и слике познатих мушкараца, спортских јунака, који без страха показују емоције.

Прочитајте још:Лав у хороскопу? Десет разлога зашто је секс са овим знаком најбољи!Решите се лошег задаха!

Није лако каналисати емоције, нарочито дечацима јер се од њих очекује да буду "мање осетљиви" од девојчица. Срећни и узбудљиви догађаји такође подижу адреналин, а сузе радоснице су одличан "издувни вентил" да се организам ослободи тензије. Осим тога, оне "чисте" душу и лече емотивне ране. У тешким ситуацијама, родитељи, а пре свега отац као главни узор мушком детету, требало би да загрли сина и дозволи му да плаче колико жели, истичу психолози. И речи: "Плачи, биће ти лакше", делују врло лековито и бришу осећај стида код дечака. У том узрасту је татина подршка и утеха много важнија од нежног маминог загрљаја, јер од седме године дечаци почињу да се осамостаљују од мајчиног заштитничког окриља покушавајући да изграде мушки идентитет. Извор: Вечерње Новости