У недељу је интернет портал Радио Слободна Европа објавио чланак под насловом "Инфраструктурни пројекти за Западни Балкан" у којем аутор чланка Гордана Сандић-Хаџихасановић разговара с Ненадом Шебеком, портпаролом Регионалног већа за сарадњу и чланом експертне групе Форума цивилног друштва Западног Балкана. Пише: Н. Бабић
Најављујући другу по реду "Конференцију држава Западног Балкана" која је најављена 27. август у Бечу, Шебек не спомиње конкретно нити један једини инфраструктурни пројект, иако тврди да је ово "најважнији регионални догађај на ком ће бити представљени инфраструктурни пројекти за ово подручје". За информацију о којим је пројектима реч треба посетити странице Европске комисије. Ако боље погледа листа енергетских пројеката које жели Европска комисија и која, што се гасовода тиче, фаворизује Јонско-јадрански и Трансјадрански гасовод, као и надоградњу и реконструкцију нафтовода Јанаф, јасно је да ЕК цео регион жели да повеж на такав начин да зависи од заједничких енергетских пројеката, односно да све земље "Западног Балкана" заједно учествују у производњи и дистрибуцији електричне енергије и да буду повезане гасоводима и нафтоводима који неће зависити од Русије. Тако се предлаже повезивање Хрватске и Србије; Македоније, Србије и Румуније; Србије и Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, БиХ и Албаније; итд., итд… Врло занимљива листа пројеката који би, једном изграђени, били готово пресликана бивша Југославија. Враћајући се на другу "Конференцију држава Западног Балкана" и инфраструктурне пројекте, иако је чланак тако насловљен, Радио Слободна Еуропа уопште не говори о чему је реч, али зато одушевљено наглашава "како је ово прва конференција на којој ће учествовати представници цивилног друштва који ће лидерима шест земаља изнети своја гледишта на кључне проблеме у региону. "Када је реч о инфраструктурним пројектима, то је, значи, нешто конкретно. Нешто што ће грађани земаља нашег региона моћи да опипају, осете, виде одређени бољитак. Значи, не ради се ту само о томе да ћемо се, када је реч о инфраструктурним пројектима, о путевима, рецимо, прекосутра моћи возити удобније, боље, брже, лакше, него је реч о томе да ће у међувремену бити отворена радна места, бити подстакнута производња, од производње асфалта, шљунка, цемента, све што је потребно за изградњу инфраструктуре. Значи, ту се отварају радна места, ствара се и бољи просперитет у нашем региону. Према томе, ово је од изузетног значаја", за РСЕ говори Ненад Шебек, иако није баш јасно ко ће те инфраструктурне пројекте радити или ће то по обичају бити западне компаније, а нама ће оставити да се бавимо асфалтом, шљунком и цементом. У сваком случају, комплетна листа предвиђених жељезница, аутопутева и пловних путева, коју је објавила ЕК, говори, као што је случај и с енергетском инфраструктуром, да ће се простор бивше Југославије и Албаније умрежити као никад пре и да су сви шефови влада и држава сагласни с тим, а чак је додат и анекс којим се Косову даје право да у свему учествује као независна држава. Наиме, како се не би љутили ни у Београду ни у Приштини, у свим документима у дну стоји "како документ не прејудицира став о статусу Косова и да је у складу с резолуцијом СБ УН 1244 и мишљењем Међународног суда правде о Декларацији независности Косова". Ненад Шебек за РСЕ даље говори "како нашем региону помажу и Сједињене Америчке Државе и да су, без обзира што им је фокус на Блиском и Далеком истоку, оне су још увек веома присутне на Западном Балкану". "ЕУ, кроз процес придруживања, такође је изузетно важна, а такође поједине земље, говорим сад конкретно о Берлинском процесу, значи Немачка, Аустрија, Француска, придружиће се после, ако се не варам, и Италија, које су такође веома важни партнери. То су истовремено и највећи инвеститори у нашем региону. Да се разумемо, то су земље које и иначе имају понајвише инвестиција, највише својих компанија које послују овде и то су такође земље у којима и ми имамо бројну дијаспору и из којих стижу и дознаке наших радника који живе тамо", каже Ненад Шебек. На "Конференцији држава Западног Балкана" у Бечу ће новина бити и учешће "представника цивилног друштва" чији ће представници имати прилику да лидерима шест земаља Западног Балкана предоче своје виђење кључних проблема, каже новинарка Гордана Сандић-Хаџихасановић. Ненад Шебек јој одговара је ово заиста прва прилика да се на једном овако импозантном скупу лидера земаља "Западног Балкана" чује, и то организовано, глас цивилног друштва. "То је делимично иницијатива 'Берлинског процеса' и веома смо захвални земљама које тај процес воде. Прошле године је то био Берлин, ове године самит у Бечу, догодине ће бити у Паризу, а сви су инсистирали на томе да се чује глас цивилног друштва. Цивилно друштво не треба да буде неки изузетак, не треба да буде било каква опозиција која се појављује овамо или онамо. Цивилно друштво треба да постане заиста интегрални део, интегрална компонента нашег пута ка Европској унији, нашег пута у једно боље друштво. У развијеним демократијама цивилно друштво је један од регулатора тог друштва, део система, један део механизма који контролише власт. Надамо се да ће ово заиста бити улазак на велика звона и када је реч о земљама нашег региона", закључује Шебек.
Ангела Меркел је одлучила: "Натраг у Југославију ма како се она звала!"
Како је започео такозвани Берлински процес? Често се може чути тврдња "како је то масло Велике Британије, која никада није прежалила распад бивше државе и да Лондон све ради како би опет васкрсла". Те тврдње су потпуно нетачне и конкретне кораке у повезивању земља бивше Југославије и Албаније чине Берлин и немачка канцеларка Ангела Меркел. Прошле године у Берлину, на првој "Конференцији држава Западног Балкана" на којој су учествовали представници Европске уније, Немачке и Аустрије покренут је "Берлински процес" у ком, осим наведених спонзора, учествују Србија, Хрватска, Словенија, Албанија, БиХ, Црна Гора, Македонија и "Косово". Ове године ће учествовати исте земље као и на прошлогодишњем "Берлинском конгресу", али ће се европским спонзорима регионалних интеграција придружити Француска и Италија. Након прошлогодишњег конгреса је немачка канцеларка Ангела Меркел била изузетно поносна, а Немачка академија наука пише "како је прошлогодишња конференција почетак шире иницијативе потврде европске преданости Западном Балкану и да се њоме консолидују различити напори да се регион интегрише у Европску унију". Осим тога, након покретања политичке иницијативе, у договору с немачком савезном владом, Немачка национална академија наука Леополдина преузима иницијативу у подручју образовања, науке, истраживања и друштвеног дијалога. На првој заједничкој научној конференцији под покровитељством Немачке ће учествовати Србија, Албанија, Аустрија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Француска, Немачка, Италија, "Косово", Македонија, Црна Гора, и Словенија. Окупиће се представници националних академија, ректорских конференција, Европске комисије, велепосланстава земаља Западног Балкана у Немачкој и немачке савезне владе. Бројни угледни научници са Балкана и ЕУ ће бити позвани лично, а резултати конференције ће бити део консултација о политичком процесу. Дакле, у цели процес се укључују и Немачка академија наука, али и све академије земаља које учествују у "Берлинском процесу". Из наведеног се намеће закључак да је немачка канцеларка покренула врло озбиљну иницијативу која дотиче све кључне тачке. Повезивање саобраћајне и енергетске инфраструктуре и сарадња на највишем нивоу националних академија наука, потом и учешће представника цивилног друштва под заједничким називом може значити само једну ствар, а то је што већа интеграција некима тако мрског "Западног Балкана", ког у "Берлинском процесу" чине све земље, признате и непризнате, бивше Југославије и Албанија. Након прошлогодишњег конгреса у Берлину је немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила "како планира да блиско сарађује са земљама Западног Балкана како би их приближила ЕУ". "Свих седам држава наследница бивше Југославије, као и Албанија, имају европску перспективу, 28. августа на много очекиваној Конференцији држава Западног Балкана која се завршила с оптимизмом у интеграцију региона у ЕУ је изјавила немачка канцеларка Ангела Меркел", преноси Еурактив. Конференција у Берлину у ствари била је наставак тзв. самиту "Процеса Брдо-Бриони" који је иницијатива из 2013. године бившег хрватског председника Иве Јосиповића и словеначког председника Борута Пахора. Самит Брдо-Бриони је први пут одржан на Брду код Крања у 2013, прошле године је одржан у Дубровнику, а ове године у Будви у Црној Гори. Треба рећи да су сви лидери земаља и министри земаља Западног Балкана који су учествовали у раду ова три скупа на састанцима предано радили на јачању регионалних интеграција и то без обзира на политичку припадност, па тако и актуелна хрватска председница Колинда Грабар Китаровић која је у јавним наступима огорчени противник термина "регион" и "Западни Балкан" и Хрватску види у "линији Балтик-Јадран". Занимљиво, када је реч о иницијативи немачке канцеларке Меркел и "Берлинском процесу" не чују се речи противљења и сви су сагласни "како је потребно јачати сарадњу у региону и размотрити перспективе држава за улазак у ЕУ". На конференцији за новинаре је тадашњи председник ЕК Барозо рекао "да је заједнички циљ јасан и да сви желе да виде земље Западног Балкана у Европској унији". "То је у нашем заједничком политичком, економском и геостратешком интересу. Ово је прави начин да се брани дугорочни просперитет свих грађана у нашој европској породици и одбрани европска стабилност", пре годину дана је изјавио Барозо. Ангела Меркел је истакла да се људи највише од свега надају "економском напретку и решавању проблема незапослености". Службено је "Берлински процес" посвећен уласку земаља у Европску унију, што нужно не мора да значи ништа лоше, али у тренутку када је процес проширења прилично упитан, поставља се питање из ког разлога немачка канцеларка Ангела Меркел инсистира на регионалним интеграцијама у енергетици, саобраћајној инфраструктури, а Немачка академија наука је на себе преузела задатак за сарадњу националних академских заједница и ректорских конференција? Веровати у велику љубав Берлина према народима бивше Југославије и Албаније је више него инфантилно. Коначно, Немачка никада ништа и није радила ако то није било из интереса, што је разумљиво. Ствара ли то Немачка оквир за неку нову заједницу народа, наравно, не под именом Југославија, али нешто по узору на Бенелукс, Балтик или Скандинавију? Ако је тако, а све говори да јесте, онда наши локални деспоти не би требало да од термина "Западни Балкан" беже као ђаво од крста и требало би овај "Берлински процес", који је већ у току, да представе народима како би из њега извукли највећу могућу корист. Потенцијал који има ова иницијатива ће у противном искористити Берлин, а нама ће европски спонзори оставити да се свађамо око тема ко је у Другом светском рату био "на правој страни" или "ко је почео рат '90-их". С друге стране ће нам се наши председници, премијери и министри сочно смејати у лице и користити се погодностима које су заслужили за добро одрађени посао. Коначно, списак пројеката који су део заједничке изјаве шест премијера Западног Балкана усвојене у Бриселу 21. априла ове године, о којима ће се расправљати крајем овог месеца у Бечу, листа "Пројеката заједничког енергетског интереса" (ПЕЦИ) и академска сарадња под патронатом Немачке указује на чињеницу да ћемо се, хтели ми то или не, говорило се о томе или не, на крају ипак наћи у регионалној заједници народа. Питање је ко ће од свега тога имати користи?
Прочитајте још:
Извор: altermainstreaminfo.com.hr
