Правда

На Преображење се преображава и лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода постаје хладнија, па није за купање. Код људи се на Преображење дешавају промене – ко је преко лета поцрнео, почиње да се бели. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћ три пута преображава. Ко то види и другом обелодани, веровало се да ће изгубити разум. Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив и крмељив. Није добро да неко тог дана плаче, нити ваља да људи цео дан проведу у кафани– да им не пређе у навику и не постану згубидани и распикуће. Преображење пада у Госпојинском посту који су, махом, жене постиле, али тог дана је обичај да нико, без изузетка не мрси. Понегде се постило и због дивљих звери. Био је обичај да се тог дана једу рибе и ракови. Свуда је било уобичајено да се грожђе први пут окуси на Преображење. У Србији је 30 храмова посвећено Преображењу. Много је преображењских обичаја и веровања у Срба. У неким крајевима се на Преображење беру лешници и преко целе године чувају за лек, кад некога заболи уво. Веровало се да ће, када се болеснику дају такви лешници да их поједе, он оздравити. У бољевачким селима су главу (цвет) сунцокрета (сунчогледа), пробушеног куршумом, чували за лек од пробади и главобоље. У Гружи су на Преображење жене деци везивале црвеним концем парицу око врата или на капу качиле десну шапу од кртице – да их од урока чувају. Био је обичај у хомољским селима да на Преображење жене и девојке устају пре сунца и “помало пораде од сваког женског рада”, јер се веровало да ће их Бог преобрнути (преобразити) да буду вредне, а после не раде ништа цео боговетни дан.

Прочитајте још:Oтворено писмо премијеру: Не смеш! Не може! Не дам!Хашки осуђеници умиру под ознаком „поверљиво”

Извор: Телеграф