Србија мора да заштити своје грађане од све учесталијих проблема са групама азиланата. Морамо да направимо разлику између избеглица који са породицама трагају за бољим животом и оних који су спремни да краду и отимају. Потребно је изменити законодавство и пооштрити казне за илегални прелазак границе како би грађани Србије били заштићени од криминалаца који су се помешали са избеглицама. Пише: Александар Ђурђев, један од оснивача Српске лиге
Главно је питање зашто мигранти долазе управо у Србију. Када уђу у Грчку која је чланица Европске уније, зашто не наставе кроз Бугарску, такође чланицу ЕУ, и тако олакшају пут до одредишта? Зашто, уместо тога, људи који их илегално транспортују бирају пролаз кроз Македонију и Србију, иако знају да их на крају пута чека зид ЕУ. Тачније, мађарска жица према Србији. Одговори на ова питања су сажети у једну тачку: нејасан став нашег законодавства према том проблему. Бугарско законодавство много оштрије санкционише илегални прелазак границе, до три месеца затвора. Истовремено, у Србији они који буду ухваћени у илегалном преласку, проведу у затвору десетак дана. Последица тога је да на северу, у Војводини, имамо све више проблема. Угрожена је безбедност грађана Србије, а посебно деце. Угрожена је имовина, ред и мир. Велику штету трпе и локалне самоуправе. А само зато што Србија није умела да заштити свој интегритет. И на крају, највећа лавина критика падне на Балинта Пастора само зато што је скренуо пажњу на ове проблеме. Иако наши грађани на северу Србије из хришћанске самилости помажу азилантима давајући им храну, пиће, одећу и лекове, упркос томе што и сами тешко живе, то не значи да проблеме не треба назвати правим именом и понудити решења. Тако бисмо доказали солидарност према азилантима, али пре свега одговорност према нашој држави. Други аспект проблема је дугорочно економски. У првом полугодишту, азил је затражило је више од 35.000 избеглица из Азије и Африке, а процењено је да ће до краја године тај број нарасти до 100.000. Трошкови Србије за тражиоце азила годишње би порасли до 150 милиона евра. И то у земљи где сваки десети грађанин живи у тешком сиромаштву. Трећи и потенцијално најпогубнији аспект је очигледна дивесификација становништва. Становништво Србије полако нестаје, више људи умре него што се роди. Процењује се да је од прошлог пописа становништва, а који је спроведен пре само четири године, Србија изгубила око 150.000 становника. Истовремено, европски зид на мађарској граници има за циљ да задржи избеглице у Србији. Недостатак регулативе је најпогодније тло за остварење тога. Имамо обавезу да помогнемо азилантима, људима који су побегли од ратних пожара или беде, и на том путу дочекали зид ЕУ. Али једно је људска солидарност, а друго је препуштање сопствених грађана криминалним групама, безакоњу и анархији. Изменимо прописе, пооштримо казне и заштитимо своје грађане.
Прочитајте још:
Извор: Правда
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано 
НЕБОЈША КРСТИЋ НАМ СЕ ВРАТИО: Поводом књиге "У знаку неба и крста" 
Небојша Јеврић: Молер 
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма 
АГЕНДА 47: Трампов план за борбу против дубоке државе