Правда

Председник грчке владе је у телевизијском обраћању у четвртак увече затражио расписивање избора, тврдећи да грађани морају да изнесу суд о трећем пакету помоћи од 86 милијарди евра који је Грчка потписала са кредиторима у замену за оштре мере штедње. Потом је оставку поднео и председнику државе. Цепање владајуће левичарске странке било је очекивано јер је готово трећина посланика Сиризе гласала против договора са кредиторима на који је Ципрас био приморан да пристане упркос томе што су му Грци двапут рекли „не”: прво доводећи Сиризу на власт, а потом и на референдуму. Од 149 посланика партије на власти, прошле недеље је у парламенту 32 гласало против, док се 11 уздржало од гласања. Сада њих 25 формира нову странку на чијем ће челу бити некадашњи министар енергетике и тврдокорни противник мера штедње Панајотис Лафазанис. Он је на конференцији за новинаре казао да ће се супротставити новом стезању каиша и напустити зону са заједничком европском валутом, пренео је Би-Би-Си писање грчког „Катимеринија”. Народно јединство постаје трећа најјача странка после Сиризе и Нове демократије (76 мандата), па долази у обзир да јој председник државе Прокопис Павлопулос понуди мандат за састав владе. Он је јуче понудио мандат другој највећој странци, Новој демократији, чији лидер има три дана да проба да формира кабинет. Ипак, сва је прилика да ниједна странка неће успети да формира владајућу коалицију посебно ако се зна да ниједна неће да преговара са крајње десничарском Златном зором. Лидер странке То потами је казао да су избори нужни јер ниједна партија није у стању да направи владу без Ципраса на њеном челу. Већина аналитичара сматра да је Ципрас као прекаљени играч па и коцкар у политици све ово одлично знао и да рачуна да ће у септембру добити нови мандат. Његова стратегија је да победом на изборима сломи отпор који су му пружали доследни противници мера штедње и добије јак мандат за спровођење болних финансијских резова. Проблеми у Сиризи су кулминирали када је Ципрас, супротно свему што је обећавао и сатеран у ћошак непопустљивим немачким ставом, пристао да смањи пензије и плате у јавним службама, подигне порез и обавеже се на приватизацију, па и продају лука и острва. Споразум је прошле недеље одобрен у парламенту захваљујући гласовима опозиције, после чега је било јасно да вођа мора да среди сопствене редове. Тренутак је добар, јер би се септембарски избори одржали након што се Грци врате с одмора, а пре него што држава почне да примењује мере штедње договорене са Европском централном банком (ЕЦБ) и Европском комисијом. Ципрас је дошао на власт уз помоћ левичарског отпора преовлађујућем неолиберализму у ЕУ, обећавајући да ће укинути мере штедње на које се држава дотад обавезала. Испоставило се да је он прихватио најстрожи пакет који је икада понуђен Атини и који је у последњем тренутку спасао Грчку од банкрота и изласка из еврозоне. Већина Грка је против повратка на драхму. Како оцењује „Гардијан”, Ципрас рачуна на то да ће га грађани ипак подржати јер се макар супротставио банкарима и бриселском естаблишменту. Захваљујући његовом инсистирању, постало је јасно да је грчки дуг неодржив, што је недавно признао и Међународни монетарни фонд (ММФ). ММФ није учествовао у последњим договорима јер је тврдио да грчки дуг мора да се опрости, о чему немачка канцеларка Ангела Меркел не жели ни да чује будући да су немачке банке и немачка држава највећи грчки зајмодавци. Ципрас би на предстојећим изборима могао да измени имиџ марксисте и представи се као прогресивни умерењак и прагматичар који је земљу спасао од избацивања из еврозоне.

Прочитајте још:ИПАК НИСМО САМО ТРАНЗИТ: Европа Србији враћа мигранте и остаће овде!Лукашенко: Ми нећемо бирати између Русије и Запада

Расписао је изборе у дану када је у земљу стигла прва транша позајмљеног новца, па је словачки министар финансија на „Твитеру” написао да је „цинично време за расписивање избора одмах по добијању прве рате”. Јерун Дејселблум, председник Еврогрупе (коју чине министри финансија земаља еврозоне), саопштио је да Грчка треба што пре да одржи изборе да не би било застоја у примени споразума са ЕЦБ и Бриселом. Европска комисија је истакла да није забринута за то да ли ће Грчка поштовати услове под којима је добила кредит иако земља улази у нови изборни циклус. Из Берлина стижу упозорења да ће нове рате помоћи, како преноси Ројтерс, бити заустављене у случају да одлазак на биралишта поремети испуњавање услова кредитора и његов надзор. Упркос заокрету у политици, Сириза према последњим испитивањима јавног мњења ужива подршку 31 одсто бирача, док је Ципрас још популарнији – ужива 61 одсто подршке. Ако избори буду 20. септембра, као што се предвиђа, новоформирано Народно јединство неће имати довољно времена да се организује, док су Нова демократија и остале партије естаблишмента још у изузетно лошем сећању грађана због презадуживања и корупције. Ипак, коцка је коцка и за Ципраса неће бити никаквих гаранција. Извор: Политика (Ј. Стевановић)