Правда

Како вам се данас чини политичка сцена у Србији? - Десница у Србији данас више не постоји. Воја Коштуница је због тога и изашао из политике, а с њим и ја. Разочарао сам се. Десница је почела да се цепа на неке мање странке. Ми тренутно живимо у једнопартијском систему. Да ли сте у контакту с Коштуницом? - Чујемо се и у контакту смо. Играмо понекад и шах. Не знам чиме се он тренутно бави, да ли пише неку књигу. Шта је, по вама, основни проблем у Србији? - Проблем је што се ником не дозвољава да мисли својој главом и да буде Србин. То је срамота већ годинама. Увек су у свету правили филмове о Немцима као главним негативцима, а сад смо их заменили ми и руска мафија. Како сте доживели напад на премијера Александра Вучића у Сребреници? - У Сребреници је подбацило тамошње обезбеђење, што је недопустиво на једном таквом скупу. То јесте био атентат и тако га треба и гледати. Међународна заједница ће о томе наравно да ћути и говори како се ништа није догодило. Може ли доћи до помирења у региону кад стално избија понеки инцидент? - Политичари неће дозволити да дође до помирења. Враћали смо се из Словеније преко Хрватске до Црне Горе, што је дуг пут, јер смо имали концерт у Будви. Свуда где смо стали обични грађани, полицајци и цариници сликали су се с нама. Мржња међу људима не постоји. Она постоји само кад је сервирају политичари. Гора је наша српска мржња. Код нас сваки град има неко погрдно име. Ми смо Цревари, они су Чарапани, други Чивијаши... цео град мрзи други. Или једно село друго село. Хрвати се, с друге стране, међусобно мрзе регионално. Загорци не воле Међумурце, Далматинци не миришу приморце, код њих је мржња мало блажа. Хрвати су у Вуковару укинули ћирилицу, а у Војводини, иако по попису чине народ с мање од три одсто удела, имају право да користе свој језик као службени. - Потез укидања ћирилице јесте противуставан и проћи ће потпуно незапажено. Србија као држава нема своје ја. Морала је гласније да се побуни против тог чина. После више од две деценије најављен је наступ Рибље чорбе у хрватској престоници, чиме ћете испунити жељу девојке Дубравке. Како је уопште у медије доспела прича да ћете свирати у Загребу? - Мени није јасно. Било је преговора о томе пре једно шест година. На наше свирке у Словенији долазило је много Хрвата из Чаковца, Вуковара, као и цела Истра. Наш највећи фан је из Загреба и зове се Хрвоје. Долазили су у Словенију и плаћали скупе карте да би нас слушали. Ублажио сам тад свој став и рекао да ћу држати концерт оног момента кад војвода Тома (Томислав Николић, оп. аут.) пошаље војводу Бору да свира. Тачније, кад будем представник српске културе. Културна сарадња је највиши вид сарадње између две државе. Нисам желео да идем тамо да зарађујем паре, као што њихови извођачи дођу овде, отму паре и оду. Хтео сам да пренесем неке друге поруке. Најлакше је узети лову. Дао сам интервју за неки њихов портал и неко је то погрешно схватио. Написи о мом концерту у Загребу деградирају мене као личност и све што сам радио протеклих година. Најављујете и тужбу први пут у каријери. - Жао ми је што ћу морати да пресавијем табак. Имао сам увек коректну сарадњу с медијима. Најављују ваш концерт и у Сарајеву у новембру, у дворани Зетра... - Ни у лудилу нећу ићи тамо. Свирамо у Источном Сарајеву. Менаџер Фарух Дрина инсистирао је да наступамо у Зетри. Позвао сам га да дође у Београд и да буде мој гост, да одемо након Бир феста заједно у Суботицу на нашу свирку. Договор је био да ћемо причати о неким другим стварима, а никако о послу. Човек је објавио вест да Рибља чорба свира у Сарајеву, што је изазвало гнев код Бошњака. Онда је рекао да се само зезао и да је само правио медијску пропаганду за неки други бенд. Знам ко ми смешта те приче. Неки моји бивши сарадници. Да ли вас напада неки бивши менаџер? - Не бих желео о томе више да причам. Имате много пријатеља међу политичарима, попут Велимира Илића. - Веља је мој добар друг. Срели смо се кад сам се недавно враћао из Никшића. Морам да вам кажем да сам код њега приметио дозу разочараности. Кога од домаћих политичара највише цените? - Сигурно ће вас ово изненадити, али пријатељ сам са Александром Вулином. Не морамо да мислимо политички исто да бисмо се дружили. А Ивица Дачић? - Ивица је један од ретких људи који није променио број телефона. За разлику од њега, остали су га променили. Како вам се чине напори Александра Вучића и политика коју спроводи? - Премијер је преамбициозан. А Томислав Николић? - Не знам да ли би Тома уопште био председник да није било ДСС. На изборима је била мала разлика између Бориса Тадића и њега, а онда је дошао код Воје и казао да наших осам одсто гласа за њега. Коштуница је тражио два услова - да се Устав не мења и да Косово остане саставни део Србије, макар и на папиру, и да се народ референдумом изјасни жели ли у Европску унију. Шта мислите о новим изборима? - Они ће врло скоро. Видим у будућности и разлаз између председника Николића и премијера Вучића.

Прочитајте још:ЗАСТРАШУЈУЋЕ ПРЕДВИЂАЊЕ АМЕРИЧКОГ АНАЛИТИЧАРА: Европа ће пасти 2022. године!Ни рат ни мир

А шта је с опозицијом? - Имамо стране плаћенике. Зна се добро ко су две пропале стране инвестиције у Србији. Прва се звала Горан Свилановић, а друга је Чедомир Јовановић. Странци су погрешно мислили да од њих могу да направе лидере. На наступу на Бир фесту носили сте униформу на којој је била нацртана марихуана и говорили сте да сте за приближавање Србије Европској унији. Откуд то? - Мој став се није променио, и даље сам евроскептик. Извор: Курир / Правда