Правда

Његов текст, писан из позиције историчара негде у будућности (2047. година, да будемо прецизнији), који је објавио Хафингтон пост, објављујемо у целости. Ево предвиђања Микалефа: “То није био ни најдужи и најкрвавији у дугом низу ратова ИСИС (2014-2047.) који су доминирали првом половином 21. века. Сад је, међутим, јасно да је он био најважнији. Велики ратови обавезно имају једнако жестоке наследнике. Њихова стратешка вредност за растућу Империју Исламске државе, међутим, постаће јасна веома брзо. Авганистан ће, показаће се, бити од посебног значаја. Тамо, у сенци Хинду Куша, ИСИС је коначно победио свог историјског непријатеља, Ал Каиду. Јавно одсецање главе Ајмана ал-Завахирија, 2018. године, преношено је уживо преко интернета и преко сателита, и можда је донело мало задовољства лидерима на западу, али такође је означило неприкосновено устоличење ИСИС као глобалног команданта међународног џихадизма. На крају, Завахири није био без извесног патоса. Многи су приметили да је он показао далеко више поноса у тренутку своје смрти од стотина западних лидера, који ће се на крају поклонити калифу Исламске државе, надајући се бољим условима за своје грађане. Тријумф ИСИС у Авганистану донео је још једну непредвиђену последицу. Довео је ИСИС на границу са Ираном. Рат ИСИС и Ирана, који је уследио, такође познат и као Трећи рат ИСИС (2020-2025.) разбиће оживљавање шиита, које је почело са збацивањем династије Пахлави 1979. године, и једном заувек зацртати доминацију сунита која траје од пораза Хусеина ибн Алија у боју код Карбале 680. године. Чињеница да је ИСИС убијао шиите са истим жаром као што је убијао хришћане неће бити нека јака утеха било коме, на крају свега. Чак и успешан тест нуклеарног оружја који је 2021. године извела федерација Ирака и Ирана није имало много ефекта на коначни резултат рата. Није било изненађење да смо у овом рату први пут видели нуклеарне бомбаше самоубице и неизбежну еволуцију бомбаша самоубице у право оружје за масовно уништење 21. века. Оно што је, на крају, било права иронија, је чињеница да су Израелци својом техничком експертизом коначно показали Иранцима како да усаврше појас са нуклеарном бомбом. Ово је био један од најочигледнијих резултата Споразума о помирењу Ирана и Израела из 2020. године, који су потписали израелски премијер Нетанијаху и ирански председник Солеимани. Пакистански грађански рат, у којем су се сукобили мањински шиити против већинских сунита, био је друга неизбежна последица победе ИСИС у Авганистану. Пакистанска шиитска заједница, друга највећа у муслиманском свету, успела је, уз неколико познатих инцидената, да коегзистира са сунитском већином. Имајући у виду вирулентни антишиитску идеологију ИСИС, међутим, овај релативни мир је брзо разбијен. Овај велики грађански рат, који је трајао од 2018-2024. уништио је оно мало власти које је пакистанска грађанска влада успела да поврати. Кад је команда пакистанске армије прихватила вођство обавештајних служби и удружила се са ИСИС, влади у Карачију није остало ништа друго него да поднесе оставку. Пакистанска залиха нуклеарног оружја и ракета са бојевим главама трансформисала је ИСИС, довевши га међу мање светске нуклеарне силе. Претња нуклеарног џихадизма доказала се као добар убеђивач, па је једно после другог сунитског саудијског арапског краљевства пронашло заједнички језик са ИСИС и придружило се брзо растућем калифату. Кад су вахабијски екстремисити збацили саудијску монархију 2026. и тражили да се припоје калифату, нуклеарни капацитет ИСИС додатно је појачан контролом коју су имали над 35 одсто светских резерви нафте, До 2030. године, све муслиманске нације северне Африке придружиле су се Унији Исламских држава као чланице, стварајући Империју која се простирала од планине Атлас до западних обронака Хималаја. Лидери на западу су остали у убеђењу да ИСИС неће никад заиста употребити свој новостечени нуклеарни арсенал, и чак су предложили не само да признају Исламску државу, него и да јој понуде столицу у Савету безбедности УН (без права на вето, наравно). Европска комисија је имала уверење да се ИСИС може “укротити” и да је могуће, како је рекао последњи председник ЕУ (пре поделе ЕУ на Северну и Јужну федерацију, у фебруару 2024.) да “се послује са Калифатом Исламске државе”. То уверење је, међутим, било наивно. Три месеца после отпора који су огласили муле у Ирану, ИСИС је одговорио лансирањем три пројектила средњег домета Шахин-III на Техеран. Био је то масакр. Мртвих је било више од шест милиона, а уништење које је уследило по Ирану и Ираку било је још жешће. Историчари још расправљају о томе да ли је коначни слом шиита означило уништење Храма Имама Хусеина у Карбали или протеривање шиитске заједнице са арапског полуострва. За крај Европе, међутим, кључну улогу је имало преузимање Либије од стране ИСИС. Либијски грађански рат трајао је седам година, од 2011. до 2018. Кад се завршио, либијска нафтна индустрија је била углавном разорена, а земља разбијена. До тада, либијска нафта је имала мало значаја у свету који се купао у нафти. Упориште ИСИС на Средоземљу, међутим, имало је далекосежне последице. “Средоземна избегличка криза”, проблем који је стварао управо ИСИС, правио је милијарде долара профита за ИСИС, а омогућио им је да џихадисте поставе на стратешке локације свуда по Европи, истовремено растежући буџет ЕУ која је сад морала да се носи са скоро милион нових избеглица сваке године. Прва су пала острва у Средоземљу. Лампедуза и Пантелерија су брзо освојене. Затим Крит и Балеари. Острва на истоку Егејског мора, ухваћена у кљешта џихадиста који су продирали из Анадолија и са Крита, пала су следећа. Коначно, 31. јануара 2022., после догађаја који је познат као “Трећа велика опсада”, пала је Валета. Оно што нису успели Отомани и Силе осовине, успео је ИСИС. Малта је била прва европска држава која је додата калифату. Као што је рекао емир Мохамед ИИ, “пораз Отоманске империје у Великој опсади Малте 1565. године је коначно освећен”. Било је потребно скоро пола миленијума, али на крају “мач је тријумфовао над крстом”. Наставио се рат ИСИС против туризма на Средоземљу, и посебно индустрије крстарења, и он је био изузетно ефектан. Туризам је стварао око 400 милијарди долара прихода на Средоземљу, и запошљавао је више од 8 милиона људи. На крају, овај мир је био краткотрајан. Четврти рат ИСИС је трајао од 2026. до 2038. и већи део Европе је пао под власт Исламске државе. Одлучан отпор се наставио само у Новој Шкотској и Норвешкој. Једна по једна, нације Европе су тражиле свој мир са Калифатом Исламске државе. Приморане да бирају између обећања мирољубиве, политички коректне мултикултуралне коегзистенције и вечног жртвовања за отпор, Европа је одлучила да напусти своју историјску културу у корист мултикултуралног заборава. “Европски начин живота је сачуван“, тврдили су они који су подржавали овај пут. Да, шест недеља годишњег одмора и плаћено породиљско одсуство су сачувани, али културно, политички и друштвено Европа је престала да буде Европа. Кад је у 2036. години новоименовани емир Мохамед III прогласио да ће Микеланђелов Давид бити уништен, као знак да Европа напушта своје декадентне, паганске корене, десетине хиљада су се скупиле на Пјаца дела Сињорија у Фиренци, да прославе ово. Спектакл је преношен уживо, а гледало га је више од три милијарде људи. Трансормација Катедрале у Севиљи, највеће цркве у Европи, после уништење Катедрале Светог Петра у Риму 2025. године, у џамију ал-Багдади, трајала је мање од две године. Ипак, џамија Бин Ладена, саграђена око и на месту бивше Катедрале Нотр Дам у Паризу, имала је највише минарете у Европи. Французи су се брзо прилагодили, и Луј Витон ћилими за молитву постали су последња мода. Индустрија шампањца, међутим, никад се није опоравила. Али један допринос ИСИС, поновно увођење ропства, брзо је ухватило корене у Европи. На крају, “Други Минхен” је био крај северне Европе, баш као што је био и крај јужне Европе. Овог пута, нико није иступио да предводи уједињену Европу, није се појавио Черчил 21. века да одлучно каже “ми се никад нећемо предати”. Европа је умрла, без фанфара, без гласа, док је Вашингтон дрхтао. Пољаци су се најдуже држали. Опсада Варшаве, 2036. године, трајала је скоро годину дана. Али инвазија од стране Московског каната са истока била је превише. Пољска влада у избеглиштву и даље функционише у Лос Анђелесу, али има мало наде да ће икад вратити своју земљу. Рат ИСИС у Северној Америци, Пети рат ИСИС (2037-2047.) још увек је у току, а тренутно је на снази Мир из Кејп Кода. Најновији рат ИСИС, борба за срце и душу Северне Америке, не показује знаке смиривања. Војне снаге САД, које су смањене на мање од 100.000 војника, у првом налету су побеђене. Ипак, некако су сачували линију фронта против снага ИСИС, уз помоћ европских добровољачких бригада и растуће народне милиције Америке. Чак се прича и о оживљавању Маринаца, који су распуштени одлуком о разумном трошењу пара за војску 2022. године. У рату није мањкало хероја: на пример, Арменски добровољачки батаљон из Лос Анђелеса и Бригада орлова извиђача из Минесоте су се доказале у борбама са ИСИС. Такође и Америчка црна стража и Курдско-Америчка одбрамбена лига, у заједничкој одрбани Дeтроита. На крају, кад се све има у виду, јасно је да је невољност запада да се спремно суочи са монструозношћу Исламске државе у Првом рату ИСИС довела до катастрофе која је уследила. До времена почетка Другог рата ИСИС, неспособност Запада да уништи брзо метастазирајући ИСИС или да га означи као неописиво и варварско зло какво јесте довело је до његове пропасти. Одлука Запада да стоји, док се ИСИС ширио и јачао, до дана данашњег није објашњена на задовољавајући начин. Очигледно је да је Запад, зато што у раним годинама није уништио ИСИС, уништио самог себе. Баш зато је будући вођа Исламске државе, емир Мохамед III, за своје северноамеричко седишта изабрао Библиотеку Обаме у Чикагу. Док се приближава половина 21. века, хорор ИСИС не показује знаке смиривања. Само да смо…” Шта ви мислите о овом тексту америчког историчара?

Прочитајте још:ИСТРАЖИВАЊЕ: Немци окрећу леђа НАТО алијансиПрипреме за рат: Порошенко шаље оружје у ДонбасПорошенко одустаје од Донбаса!?

Извор: Телеграф