Како наводе, спречени инцидент у возу у Белгији, када је неколико путника успело да спречи и разоружа 25-годишњег Мароканца, више него икада је довео у опасност опстанак начела слободе кретања унутар такозване шенгенске зоне. Управо у време када је председник Француске Франсоа Оланд одликовао двојицу Американаца и једног Британца највишим француским одликовањем за храброст којом су спасили многе животе, у Бриселу се распламсала расправа о суспензији Шенгена или о увођењу јачих контрола или на границама или при уласку у возове.
Чак и белгијски премијер Чарлс Мајкл, који је до сада био један од најжешћих противника било каквог преиспитивања Шенгена, сада признаје да слобода кретања, коју користе и терористи, утиче на пораст опасности од тероризма. Мароканац из воза, Ајуба ал Казани, према писању белгијских медија, је последњу годину провео у Белгији, а управо је у Бриселу и набавио АК-47, односно “калашњиков” и у том граду се укрцао на воз. Из Европске комисије су поручили да су “слобода кретања и Шенген неповратни те се о њима не може преговарати”. Међу мерама је, кажу у Комисији, и могућност привремене суспензије Шенгена и увођење граничних контрола путника најдуже 30 дана, ако се докаже да једна држава за то има разлога. Осим тога, ту је и увођење контрола идентитета путника, али под условом да то не буде исто као гранична контрола. Након што су западне државе, укључујући и оне из Европске уније, успеле појачати сигурносне мере у авионима и на аеродромима, сада је превоз железницом постао циљ терористима и рањива мрежа за сигурност путника. Тероризам и имиграцију грађани ЕУ, према анкетама, сада идентификују као највећи проблем, далеко већи од економских проблема и незапослености. Претње терориста и препирке држава чланица о збрињавању избеглица озбиљно су довели у питање опстанак режима слободног кретања унутар ЕУ. Европска комисија најесен ће предложити мере за већу сигурност у железничком саобраћају, за шта чланице донедавно нису биле превише заинтересоване. Међутим, у Комисији истичу да неће допустити било какве идеје о суспензији Шенгена. Ипак, ако се међу државама чланицама повећа подршка тој идеји, Комисија неће моћи спречити повратак контроле на границама унутар ЕУ. Шенгенски уговор је споразум који је 14. јуна 1985. године потписало пет европских држава – Белгија, Француска, Немачка, Луксембург и Холандија. Према том уговору, држављани држава потписница могу се слободно кретати у било којој другој држави потписници, не показајући било какав доцумент на граници. У време потписивања уговор није имао никакве везе са Европском унијом (тада Европском заједницом). Тренутно су 26 држава у потпуности чланице Шенгенског споразума, уз Румунију, Бугарску и Хрватску које су потписале, али уговор још није имплементиран. Шенгенски уговор је већ једном био суспендован 14. јула 2005. године када је Француска, као меру безбености након бомбашког напада у Лондону седам дана раније у којем је убијено 52 људи, затворила своје границе. Један од разлога за ту одлуку био је вероватно и страх од сличног напада на традиционалној војној паради 14. јула поводом пада Бастиље.
Прочитајте још:Т-72Б спустио се на дно реке Онон у Забајкалској територији (ВИДЕО)УСПЕХ У БРИСЕЛУ: Срби добили Заједницу општина, Тачи тражи југ Србије
Извор: Б92