Најновије

Нова европска стратегија за Путина

ФРАНКФУРТ – То што су се прексиноћ у Берлину немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд састали само са украјинским председником Петром Порошенком, а не и са четвртим чланом Нормандијске групе за решавање сукоба у Украјини, судећи према изјави домаћице скупа, никако не значи искључивање руског председника Владимира Путина из решавања украјинске кризе.
Путин (Фото: kremlin.ru)

Путин (Фото: kremlin.ru)

Према речима Меркелове, она је саслушала „став из украјинског угла”, али ће се с тим у вези „обновити контакти са руским председником”. „Не искључујем могућност одржавања састанка четири стране”, рекла је она и додала да постоје разлике у ставовима према питању украјинске кризе који се морају решити. „Споразуми (о прекиду ватре) из Минска основа су за мир у Украјини.” Она није крила да постоје проблеми у примени споразума, истичући пре свега да се не поштује прекид ватре и да се опструише рад мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). Канцеларка је дипломатски прећутала ко је за то крив, а и украјински председник је био без тешких речи упућених на адресу Москве. Иако је тог дана пре подне у Кијеву на војној паради поводом 25 година независности Украјине био поприлично ратоборан, не искључивши нови талас мобилизације и истичући могућност руске инвазије, у Берлину је био сушта супротност – помирљив и без оптужби на рачун Русије. Додуше, уочи самита, заказаног на Порошенков захтев баш на Дан независности Украјине, украјински дипломатски извори су покушали да одсуство Путина прикажу као сигнал да су „сви спремни на комуникацију без руског председника”. Немци и Французи су се пак потрудили да то демантују, истичући да се „не води никаква дипломатска битка против Русије”. Напротив, званични Берлин настоји да кроз разговоре са Путином дође до тога да се у потпуности примени споразум из Минска, који је у једном тренутку зауставио сукобе у којима је досад погинуло око 6.500 људи. „Састали смо како бисмо применили споразум из Минска, а не да га доводимо у питање. Све треба да буде учињено како би примирје постало стварност”, рекла је Меркелова, чиме је послала поруку Москви, али и Кијеву, у којем део власти сматра да се ратом може решити проблеми у Донбасу, на истоку Украјине. Да Берлин настоји да има избалансиран став у којем не жели да појачава тензије са Москвом, сведочи и изјава Гернота Ерлера, координатора немачке владе за односе са Русијом, централном Азијом и земљама Источног партнерства. Он је у изјави за „Нордвест цајтунг” изразио забринутост што се у Кијеву уопште дискутује о војном решењу сукоба у Донбасу, чиме је заправо послао поруку украјинским властима да због њих Немачка неће ратовати против Русије. Он је, додуше, истакао да ни Русија, иако критикује Кијев, није испунила све делове споразума, а да би састанак у Берлину требало да буде нови политички подстицај да споразум из Минска буде у потпуности примењен. Ерлера истиче да је Порошенку потребна западна подршка да превазиђе отпоре у спровођењу реформи у Украјини, али при том сумња да украјински председник, узимајући у обзир актуелну равнотежу моћи у Кијеву, може да изнесе идеју напуштања територија које контролишу сепаратисти. Коментаторка „Мителбајерише цајтунга” истиче да Порошенко губи на оба фронта, јер Европа од њега тражи спровођење споразума из Минска, а народ га оптужује за губљење рата у Донбасу, због чега је његова популарност са 55 пала на само 20 одсто. Коментаторка због тога закључује да због тога Европа ризикује да изгуби свог верног партнера у Кијеву. Порошенкова верност се видела и прексиноћ када је подржао Меркелину изјаву да не би требало мењати нормандијски формат преговора, у којима учествују Немачка, Француска, Русија и Украјина. Немачка не жели нове играче иако је нови председник Пољске Анджеј Дуда најавио да ће приликом овонедељне посете Берлину тражити од Меркелове да у преговоре о решавању сукоба у Украјини укључи САД, али и Пољску и остале суседе Украјине. „Не могу да замислим да у преговорима не учествују моћне европске државе, али могле би да се укључе и САД, као светска сила коју Русија свакако мора да узима у обзир, и суседи Украјине, дакле они који су непосредно заинтересовани за оно што се дешава у Украјини”, рекао је Дуда, који сматра да би у преговорима требало да учествује и ЕУ, а не само Француска и Немачка. Иако Дуда настоји да у оквиру НАТО-а издејствује одлуку о томе да се, због страха од Русије, у балтичким земљама, Пољској и Румунији разместе војне базе, техника и савезнички војници, он и сам истиче да није превише оптимистичан да ће у то убедити и Меркелову, која има суздржан став према померању инфраструктуре НАТО-а, јер сматра да ће то само подићи тензије у односима с Русијом. Такав став постаје доминантан и у немачкој јавности, па је тако бивши шеф немачке дипломатије Ханс-Дитрих Геншер позвао на нови почетак у односима са Русијом. Он је у разговору за минхенски дневни лист „Зидојче цајтунг” изјавио да је „стара политика сукобљавања” непримерена овом времену и да санкције Запада према Русији нису показале дејство каквом су се надали њихови иницијатори. „Живимо у глобализованом свету и потребна је снага свих да би се решили проблеми”, рекао је Геншер, додавши да је Путина доживео као „поприлично прагматичног” политичара и да је зато на Западу да се обрати „политички и привредно ослабљеној Русији”. „Ако неко постаје слаб, потребно му је дати руку, он то неће заборавити. Ако човек повуче назад руку, ни то неће заборавити.” Геншер, који је био вицеканцелар и шеф немачке дипломатије од 1974. до 1992, залаже се за интензиван дијалог са Русијом, при чему каже да је тешко преговарати са Путином, али да је канцеларка Меркел способна за тешке преговоре, те да би она у директним преговорима могла да му ближе приђе од осталих шефова држава и влада.
Прочитајте још:ВОЈНИ ВРХ ДНР: Порошенко провоцира нови рат и жели да Донбас утопи у крвиБОНДАРЕВ: ПАК ФА већ показује изванредне резултате
Извор: Политика

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Шта је то малинцизам

Зашто Срби желе у ЕУ? Они ће вам рећи да верују да ће тако боље да живе, јер ће се наћи у ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА