Најновије

Албанци негодују: Србија добила аутономију на Космету

Четири споразума, које су у Бриселу у уторак потписали Београд и Приштина дефиитивно су поделили косовску политичку елиту и јавност, и док једни сматрају да је Србија добила аутономију, други кажу да још није све готово и да обе стране очекује дијалог о још многим осетљивим питањима, као што је судбина несталих или катастарска имовина.
Албанска застава (Фото: ЈуТјуб принтскрин)

Албанска застава (Фото: ЈуТјуб принтскрин)

Ни косовски премијер Иса Мустафа није задовољан иако је лично парафирао споразуме. Он, наиме, констатује да је Србији обећан почетак преговора о прикључењу ЕУ захваљујући птописаним споразумима са Приштином и каже да је Европска унија неправедна према Косову јер неће да им укине визни режим. Косово остаје једино изоловано место у Европи са визним резимом, навео је он на конференцији о Западном Балкану у Бечу захтевајући да се Приштини укине визни режим. Док се о Србији на самиту говорило о веома значајаном напретку за учлањење у ЕУ, премијер Мустафа се жалио на изолацију Косова. Мустафа је на панелу самита рекао: "Визни режим сматрамо као једну велику неправду која се чини насој земљи и сматрамо да немамо адеквтан одговор од ЕУ и европске демократије за нашу омладину и наше градјне", пренели су су косовски медији. Захтевајући од ЕУ да одмах укине визни режим Косову, Мустафа је рекао да сматра да ЕУ према Приштини треба да се одоси исто као према Београду. "Онако како смо ми испунили наше обавезе, које сматрамо да смо учинили према ЕУ, а које сте ви одредили, такође сматрам да и ЕУ треба да уради њен посао да се Косову отвори могућност либерализација виза", рекао је Мустафа. Косовски политиколози сматрају да је Србија преко Заједнице српских општина (ЗСО) добила територијалну и политичку аутономију преко које ће стално да се меша у унутрашње ствари Косова. Бивши комунистички лидер, адвокат Азем Власи за приштински Зери каже да је Србија добила значајно више од специјалног статуса који су тражили Срби са севера. "Са изврсним овлашћењима у сфери образовања, администрације, здравтсва, са скупштином ЗСО, председником и потпреседником, буџетом... 'Цивилном заштитом' и конвертисаном полицијом, њеном телефонијом... Заједница Српских Опстина биће аутономија унутар Косова", навео је Власи. Универзитетски професор Беким Балићи, пак, не верује у то, као ни да ће се "Косово претворити у другу Босну". "Неће бити правно независни етнитет", рекао је и додао да је питање сада да ли ће се и даље попуштати према Београду будући да дијалог о споразуму о нормализацији односа две стране у Бриселу није окончан. Заменик министра локалне самоуправе Бајрам Гецај је рекао да је наивно да се каже да споразум из Брисела мозе да створи Босну на Косову и наивно је рећи да ће ЗСО да болкира институционални живот на Косову. Политички аналитичар из Приштине Фатмир Сехоли је за Тањуг рекао да косовски становници, углавном Срби, не треба да славе него треба да заврну рукаве и да почну да раде и да се ангажују за оно за шта су бирани. "Еуфорија и емоције нису потребне у оваквим интеграционим процесима него је најпотребније да се сваки човек ангажује у сфери где треба да даје допринос за развој друства и прогрес у мултиетничком плану на Косову", рекао је Сехоли. Он је додао се потписаним споразумом у Бриселу са четри тачке није окончан и обе стране пред собом имају веома осетљиве и још теже тачке као што су: судбина несталих, узурпирана имовина, катастарска питања и јос низ других веома значајних питања, што ће, према његовој процени, трајати још пет година. Из косовског Института за демократију су саопстили да ЗСО није невладина организација него је механизам који доводи до трећег нивоа власти, што је министарка за дијалог Едита Тахири одбацила као нетачно. "Неће бити трећег нивоа власти. Асоцијација не може да доноси одлуке за општине нити у име општина, јер на основу закона Косова општине имају извршна овлашћења на локалном нивоу и она се не могу преносити на Заједницу", рекла је она. Такође, она је рекла да Заједница српских општина неће бити једноетничка јер на њиховој територији живи око 15 одсто припадника албанског становништва и осталих заједница.
Прочитајте још:У Младеновцу се настављају протести забринутих грађанаМИГРАНТИ НАСЕЉАВАЈУ ШУМАДИЈУ: Да ли је могуће?
Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА