Правда

Последњи поздрав и почаст генералу Мркшићу одали су чланови најуже породице, супруга Ђурђа, ћерке Светлана, Јелена и Марија, брат Гојко, као и многобројна родбина, пријатељи и колеге. Осим дугогодишњег саборца и колеге из Гарде и Корпуса специјалних јединица, Миодрага Панића, који је одржао говор, на Лешћу били су и многобројни пензионисани генерали Војске Југославије, Српске војске Крајине, Војске Републике Српске, као и бивши начелници Генералштаба Војске Југославије Бранко Крга и Драгољуб Ојданић. Сахрану је организовала Мркшићева породица, уз помоћ пензионисаних колега преминулог генерала. А, како кажу, унапред се знало да за хашке оптуженике нема државних почасти и нико из државног врха није ни очекиван. - Генерал Миле Мркшић веровао је да ће након одслужења двотрећинске издржане казне бити ослобођен - рекао је генерал Панић. - Нажалост, са тим уверењем преминуо је само месец дана пре очекиване слободе. А преминуо је јер је држава Србија, која га је послала у Хаг, заборавила на њега. Исто тако заборавио га је и Хашки трибунал. Као да су желели да умре да се не би оглашавао по питању нејасноћа око дешавања у Вуковару, у Хагу и затвору у Лисабону. Те нејасноће ће кад-тад бити разјашњене. Делове текста, које је генерала Мркшић написао 1995, на Лешћу је прочитао генерал Панић: - Са гардијском бригадом покушао сам да зауставим мрачне силе, упозоравајући тадашње Председништво СФР Југославије и тадашњи Генералштаб ЈНА, а пошто су се сви они нашлу у лажима и преварама, био је изведен пуч унутар војног врха - написао је генерал Мркшић. - Није приведен крају и већ је било касно. Вулкан је прорадио, лавина се излила и више страдање и смрт није било могуће спречити... Ако је ратних злочина и било, треба их тражити изван структуре ЈНА. ОПРОШТАЈ ОД РАТНОГ ДРУГА Пријатељи и колеге, другови са Кордуна и из завичајних удружења, ратни другови, у присуству породице, опростили су се од генерала Мркшића и на комеморацији ујутру у просторијама СУБНОР. - Имао је планове када изађе, али га је прерана смрт спречила - рекао је генерал Миле Новаковић. - Видео је шта се спрема и покушао да спречи, али било је касно и гардсијска бригада била је упућена у Вуковар. И нису српски тенкови кретали на Хрватску, већ је гардијска бригада ишла да помогне гладним и жедним војницима.

Прочитајте још:ОТВОРЕНО ПИСМО ЕУЛЕКСУ: Шта је са убицама жандарма Стевана Синђелића?!ОЧЕКУЈУ? УНИЦЕФ у Србију доводи људе који могу да се изборе са пола милиона миграната!

Извор: Новости