Правда

То подразумева и смањење броја запослених у 2016. и 2017. за по пет одсто. Српска страна тврди да би то умањило ефикасност управе, док Фонд на то тражи јасне рачунице како је могуће умањити издвајања за плате у јавној управи ако се не смањи број запослених. Одговор, како је речено, треба до краја преговора да пруже министарства финансија и државне управе. - Ови преговори нису лаки. Нема начина да ММФ одустане од договореног умањења масе зарада у јавној управи. За ову годину је, како је презентовано експертима Фонда, већ направљен план за умањење управе за више од 20.000 људи, али слично мора да се уради и 2017. За сваку годину по пет одсто - каже извор близак Мисији ММФ. На ово је, непосредно пред одлазак у Брисел, индиректно указао и премијер Александар Вучић, признајући да не зна како ће додатно умањити број запослених, а у исто време створити ефикасну управу. Потврда сазнања је добијена и од потпредседнице Владе Кори Удовички. - Мисија ММФ разумела је да би инсистирање на смањењу броја запослених по пет одсто у наредне две године даље урушило систем, па је неопходно пронаћи уштеде на другим местима. Без реорганизације, ова трећа рационализација само би направила штету, као и претходне две - објашњава Удовички. Она је више пута указивала на то да проблем јавне управе није толико у броју колико у лошој структури запослених и мањку кадра. Осим тога, у ММФ не виде напредак ни у приватизацији друштвених фирми. Нема, подсећају, ни планираног решења за Петрохемију, док се, обавестио их је премијер, назиру нека за Азотару и МСК. - Чланови Мисије подсетили су и на договор да се до краја месеца споје СИЕПА и Национална агенција за регионални развој, као и да се не назире спајање Путева и Коридора. У контексту припрема за буџет за наредну годину, Фонд надлежне подсећа и на договор да се рационализују планови за промоцију инвестиција, а посебно Фонда за развој, али и очекују да ће до краја године бити спојене и СИЕПА и Агенција за осигурање депозита - објашњава извор. Економиста Милојко Арсић подсећа да је Влада у фискалној стратегији и споразуму са ММФ предвидела да се трошкови рада запослених у државном сектору смање са 12 на осам одсто БДП у наредне три године. - Ако се расходи за запослене задрже на преко 10 одсто БДП, биће тешко смањењивање фискалног дефицита у наредним годинама - упозорава Арсић.