Правда

"Први је сигурно мој разговор с тужиоцем, да видим шта он хоће... Други је смрт Слободана Милошевића, која ме је изузетно потресла. Тада сам схватио и да ће на нас, на моју групу, пребацити све оно што се њему стављало на терет и да ће наша пресуда заправо бити копија његове"  нагласио је Шаиновић. Шаиновић је открио и како су му пролазили дани у притвору: "Доста сам читао, размењивали смо књиге. Ја сам био претплаћен на много часописа, па сам био у току са свим што се дешавало на глобалном плану. Дружио сам се с многим притвореницима. То је мали простор и сви смо упућени једни на друге. Највише сам се дружио с генералом Драгољубом Ојданићем и бившим начелником Главног стожера Хрватског већа одбране Слободаном Праљаком јер се моја ћелија налазила између њихових." "Нисам још стигао ни да се саберем. На аеродром су дошли синови и пријатељи, а супруга је остала код куће, желела је да ме дочека на кућном прагу. И у стану је било доста пријатеља. Остали смо до касно у ноћ. Да није било њих, не знам како бих све ово издржао. Све је наизглед исто, као да се ништа није променило, а опет је све тако различито. Размишљао сам раније како би изгледао мој дан на слободи. У мојој глави је то било другачије. Још сам под великим утисцима, требаће ми неколико дана да се прилагодим. Ево, откако сам дошао, људи зову, хоће да ме чују", закључио је Никола Шаиновић.

Прочитајте још:НАШИ И ОБРАЗ: Сви на протест против диктатуре Александра Вучића!Пајтић: Покрајински избори најраније 22. априла

Извор: Курир