Правда

Дубока и значајна промена управо се догађа на простору Леванта – руска армија почела је да се ангажује против терориста у Сирији. Иако је Русија била одсутна са међународне сцене од распада Совјетског Савеза, због чега сада пажљивије вуче потезе, управо је креирана руско-сиријска комисија. Та комисија означила је почетак снадбевања оружјем, размену обавештајних података и слање војних саветника, и све то у (већој или мањој) координацији Кремља са Белом кућом. Пошто се изборила за регионалну алијансу против Исламске државе, која укључује Саудијску Арабију, Сирију и Турску, Русија је изненада морала да одустане од те стратегије после турског заокрета. Анкара је заправо одлучила да поквари везе са Русијом, отказавши, без доброг мотива, уговор о Турском току, и створивши – у координацији са Украјином – међународну Исламску бригаду, усмерену на дестабилизацију Крима. Анкара је такође почела да помаже Исламској држави у њеној борби против Радничке партије Курдистана (ПКК) и курдских Јединица народне одбране (YPG). Исто тако, Бела кућа се обавезала на промену своје стратегије после маневара генерала Џона Алена, који је прихватио да помогне Ердогану у стварању „безбедне зоне“ без Исламске државе у северној Сирији. На крају су Москва и Вашингтон успели да се договоре о две ствари: 1. Уклањању натовског противваздушног система „патриот“ из Турске; 2. Стварању руско-сиријске војне комисије.

Крај зоне забрањеног лета

ПВО системе „патриот поставио је НАТО у Турској у јануару 2013. године са циљем да спречи сиријску авијацију да делује на граници са Турском. Резултат је био да су џихадисти из Ал Нусре (Ал Каида) преузели контролу на северу земље, а лета 2014. ту зону без летова окупирала је Исламска држава. Зато су током битке за Кобане сиријске ваздушне снаге биле онемогућене да бомбардују Исламску државу а Сирија била приморана да брани град копненим снагама. Али, како није била у могућности да освоји последњих 30 километара, на сцену су наступиле курдске снаге YPG, које је Атлантис прес представио као борце независне од Дамаска иако их је Сирија плаћала и наоружавала. Системи „патриот“, које су непосредно распоредили Немачка и Холандија, данас су немачки и шпански. Прво ће бити детаљно прегледани и модернизовани, а потом распоређени у Литванију, на руску границу.

Први руски кораци

Иако се Русија уздржавала од учешћа у војним операцијама од почетка конфикта у Сирији, сада је створена руско-сиријска војна комисија. Ипак, ваља знати да је НАТО организовао све догађаје повезане са „арапским пролећем“, укључујући и рат против Сирије и координацију – из турске базе у Измиру, која је сада такође база где су смештене трупе 28 чланица НАТО – страних џихадистичких група и њихових сарадника у Либији и Сирији, које је прозвао „побуњеницима“. У року од само пар недеља, многи руски војни саветници пристигли су у Дамаск. Сирији је достављено и шест мигова-31. Ови авиони су најбољи пресретачи на свету. Купљени су 2007 године, али је уговор био замрзнут. Њихово испоручивање не подлеже ембаргу на доставу оружја зараћеним странама, будући да не могу да буду коришћени у војним операцијама унутар земље, већ само у одбрамбеним задацима, што може бити корисно и у случају повреде сиријског ваздушног простора од Израела или Турске. Под различитим изговорима, ове две државе су много пута помагале џихадистима, сваки пут кад би се нашли у тешкој ситуацији. Израелска војска је 30. јануара 2013. бомбардовала центар за војне студије у Јемрахи под изговором да желе да униште оружје послато Хезболаху. Тај напад је заправо био усмерен на уништавање информација о НАТО сателитима, којих се докопала сиријска војска, чиме је спречена могућност да буду дешифроване. Операцију су извеле израелске ваздушне снаге у кординацији са тзв. Ослободилачком сиријском војском (назив групе побуњеника коју западни медији називају „умереном опозицијом“; прим. прев.), којом су управљали официри француске Легије странаца под супервизијом НАТО базе у Измиру. У исто време, руска војска је први пут послала сателитске фотографије Сирији. Ова одлука, на коју се чекало пет година, преокреће војну ситуацију. Заправо, до сада су џихадисти често успевали да избегну сиријске тенкове, захваљујући сателитским фотографијама у реалном времену, које им је достављао НАТО. У протеклих шест месеци изгледало је како је НАТО престао да дели обавештајне податке са Исламском државом, али помоћ и даље добија Фронт Ал Нусра (огранак Ал Каиде). На крају, руски војни саветници поседују много информација које им могу помоћи да проуче могућност распореда међународних снага УН у Сирији. Њихов задатак је и да пошаљу извештаје у Кремљ како би даље била проучена могућност руске или и заједничке операције држава чланица ОДКБ. rusijasirija02Чланице ОДКБ ће се састати у Таџикистану, у Душанбеу, 15. септембра. Распоређивање снага ОДКБ је и раније помињано као могућност – у јуну 2012, током припрема за женевску конференцију. Ова војна алијанса укључује три чланице са муслиманском популацијом – Казахстан, Киргистан и Таџикистан – које су спремније од Русије да се боре са исламистичким терористима. Било како било, у том тренутку ОДКБ није имао уговор са УН који би им омогућио извођење мировних операција, што је решено 28. септембра 2012, са могућношћу да буде примењено не само на Сирију него и на Авганистан.

Ограничења сарадње Кремља и Беле куће

У сваком случају, сарадња између Кремља и Беле куће има своје лимите. Русија жели да уништи џихадисте пре него што се усмере на њу, док се САД надају да би неки делови џихадистичких група могли да буду реактивирани у другим конфликтима, као што је раније био случај у Авганистану, Босни и Херцеговини, Чеченији и на Косову. Већ сад поједини чланови Исламске државе пристижу у Херсон (Украјина), где већ постоји такозвана „кримска влада у егзилу“. Очигледно је да је америчко повлачење ПВО система „патриот“ заправо клопка. Вашингтон би био срећан да Русија смањи број активних џихадиста, али у исто време не би оклевао да им помогне да Русију заглаве у Сирији. То је разлог зашто руски медвед у овој ситуацији наступа веома опрезно.

Прочитајте још:БИТКА ЗА СИРИЈУ: Овако руска армада брани свог блискоисточног савезника!Три карте за емигранте, или како Србија плаћа амерички цех

Извор: Нови Стандард