Пекарска индустрија - пола бело, пола црно

29-08-2015 20:14 Србија Став

Род пшенице у Србији у 2015. години биће за око 1,7 одсто већи од прошлогодишњег, а за 1,4 одсто мањи у односу на десетогодишњи просек, изјавио је недавно секретар Одбора за пољопривреду Привредне коморе Србије (ПКС), Ненад Будимовић. Он је на састанку Удружења за пољопривреду, прехрамбену индустрију, шумарство и водопривреду (ПКС) казао да се према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) са 589.922 хектара у 2015. години очекује производња хлебног зрна од 2.428.709 тона. пише: Драган Радовић

Драган Радовић (Фото: Принтскрин)

Годишње потребе српског тржишта за псеницом су 1,2 милиона тона. Млевењем добије се 70% брашна, 840 хиљада тона што задовољава тражњу пекарске индустрије, 20% сировине за сточно брашно и 10% сировине за тестенине. Увидом у податке ПКС за 2014. годину производња брашна од пшенице је 466.388 тона, увоз је био 1185 тона, а извоз 183.809 тона, што значи да за потребе нашег тржишта остаје 283.764 тона. Огроман несклад се примети између званичне производње брашна која се троши у Србији (283.764) и производње (840.000), чак невероватних 556.236 тона. Једино логично образложење је да несклад потреба и производње попуњава сива економија. Како је могуће да сива економија убацује на тржиште 556.236 тона? Пекарска индустрија процењује се на 6200 пекара, а сву набавку брашна врше од домаћих млинова којих има нешто мало мање од 300. Како је могуће да млинови произведу 556 хиљада тона брашна, пласирају на црно а да то нико не види? Како је могуће да пшеница, стратешки производ државе који нико не контролише, званично откупљена од произвођача после млевења завршила на црном тржиште Србије? Пекаре су изузетно ретко контролисане, млинови скоро никада! Да јесу, откриле би се криминалне радње, вероватно застићених бизнисмена. Поставља се питање: ко су власници млинова које нико не контролише? Како они пласирају стотине хиљада тона брашна, а да нико не види хиљаде шлепера који свакодневно превозе робу до купца? Стављањем у промет 840 хиљада тона брашна, производњом хлеба и пецива вредност брашна је најмање трострука, тако да укупни приходи производа од брашна достизу око 700 милиона евра. ПДВ на производе од брашна је за хлеб и још неке артикле 10%, за остале 20%, што са просечном стопом даје приходе држави од ПДВ-а 90 милиона евра ако би се све наплатило, тренутно је половина у сивој зони, и тај део новца остаје утајивачима. Због мањих прихода због рада на црно, мања је добит, тако да настају губици пореза на добит, што са значајним ангажовањем радника на црно у овој бранши, даје додатне утаје пореза и доприноса за 20 до 30 милиона евра.