Правда

Мађарска влада јуче је донела одлуку да на ванредној седници парламента идуће недеље по хитном поступку усвоји измене неколико закона помоћу којих би ефикасније заштитили јужну границу. Намеравају да пооштре кривичне законе против трговине људима, као и постојеће прописе о екстрадицији и одузимању имовине трговаца људима. Портпарол владе Јанош Лазар је рекао да су предложене и измене закона које се односе на право на азил. На седници владе је договорено да се ангажује и војска како би заштитила границу према Србији. Процене су да би око 300.000 миграната могло да уђе у ЕУ до краја године, а према подацима српских власти очекује да ће у наредних неколико дана на границу стићи шест до осам хиљада миграната са Блиског истока. Мађарска је посебно узнемирена због тога што јој ЕУ не пружа никакву помоћ како би заштитила своју шенгенску границу. Портпарол владе је рекао новинарима да је срамота што Европска комисија пружа значајна средства другим земљама, али не и Мађарској. На самиту лидера ЕУ и земаља западног Балкана у четвртак је у Бечу минутом ћутње одата пошта погинулим мигрантима. Шефица спољних европских послова Федерика Могерини је нагласила да је потребно брзо решење за цео систем, јер ће у супротном државе прибегавати томе да се "не придржавају духа ЕУ". Ипак, на основу потеза ЕУ, плана шефа аустријске дипломатије Себастијана Курца и предлога за решавање мигрантске кризе који су у десет тачака саставила двојица немачких министара – брзог решења за људе који беже од рата са Блиског истока нема. Поред далекосежне борбе против Исламске државе, Курц је чак предложио да би ЕУ требало да размотри могућност да се људи траже азил од земаља ЕУ или било којих других "пријављујући у својим матичним земљама". У Бриселу су све јаснији гласови да правила Даблинског споразума морају бити промењена. Јер ако се она примењују, онда државе чланице имају право да све мигранте који код њих траже азил врате у њихову чланицу у којој су се идентификовали при уласку у ЕУ, а то су углавном Италија и Мађарска. Повратак избеглица у Грчку је забрањен после одлуке Европског суда за људска права 2011. године због "понижавајућих" услова у њиховим мигрантским "сабирним центрима". ЕУ, међутим, још од јуна не може да се договори о "структурним променама", које подразумевају премештање и прерасподелу азиланата у временима кризе, па је све остало на принципу "добровољности" – да свака држава одлучи да ли жели и колико ће да прими миграната. Комисија је предложила нови механизам за помоћ Италији и Грчкој у наредне две године, али трајно решење се не назире. Бриселски портал "Еуобзервер" је навео да су се чланице ЕУ обећале 32.256 "места". Аустрија и Мађарска нису понудиле прихват ниједног мигранта. Велика Британија је иступила из овог пројекта, а Данска никада није била ни укључена. У четвртак у Бечу немачка канцеларка Ангела Меркел је рекла да "Даблински систем једноставно не функционише". Упркос томе, "састанак европских лидера завршен је", како пише "Њујорк тајмс", "не само без посебног закључка, него и уз отворено неслагања министара спољних послова Србије и Македоније, земаља на путу нове мигрантске трасе, који су се жалили да не добијају довољно помоћи да се носе са приливом миграната". С друге стране, Немачка и остале земље ЕУ класификовале су бивше југословенске земље и Албанију као сигурне земље, што значи да њихови држављани немају право на тражење азила.