Правда

У политичком смислу ви сте у некој врсти Прокрустове постеље, где треба да се „уклопите” у републичку коалицију са СНС-ом и покрајинску с ДС-ом и ЛСВ-ом? У Србији се очекује да сте с неким партнер линеарно на свим нивоима, а ако није тако, онда је то политичка прљавштина или не знам шта. Ми смо са ДС-ом и Лигом били коалициони партнери на покрајинском нивоу пре него што смо били са СНС-ом и СПС-ом на републичком. Приликом успостављања партнерског односа са СНС-ом после избора 2012. године, мени ни Вучић нити било ко други ни у једном моменту није условио партнерство. Вучић ми је само рекао: „Никада то од тебе нећу тражити.” Тај договор је с његове стране био поштован до у милиметар. Недавно се Пајтић пожалио да му републичка влада не одговара на позиве за заједничку седницу влада. Зашто му нисте помогли да успостави контакте? Нисам у том делу био довољно успешан не због тога што ја нисам хтео него због тога што сам пре свега у ДС-у у тим моментима доживљаван као тројански коњ, као неко ко жели на мала врата да доведе неког другог. Мислим да смо због тога доста губили као држава и као регион јер ништа од круцијалних ствари нисмо успели да доведемо ближе решењу, а камоли да решимо. Ни закон о финансирању, ни закон о надлежностима, ни велике инфраструктурне пројекте, ни питања изборних правила, ни низ других ствари око којих сам имао поштену иницијативу. Да је то могло бити другачије, најбољи показатељ је оно што смо успели да урадимо око статута. Ако смо ту успели, не верујем да нисмо могли и друго. Ипак, као да сте „омекшали” у одбрани Војводине и њених јавних предузећа. Мислим на укидање „Електровојводине”. Не желим да улазим у ту шуму, али судбина „Електровојводине” запечаћена је за време претходних влада, у оном периоду када је на свим нивоима овом државом управљала Демократска странка. Тада су усвојени стратешки документи који су трасирали те путеве и, када се овај документ нашао на дневном реду Скупштине тада су сви возови одавно били прошли. При чему морам да кажем да је било могуће и да се постави оваква организација, али да седиште и репер квалитета не буде Београд већ Нови Сад. Једна смо држава са једним електродистрибутивним системом, где пише да централа мора да буде у Београду? Али сте подржали ВАНУК? Не видим проблем у томе да Војводина има своју академију наука и уметности. Не видим у томе никакав доказ амбиције разбијања научног простора или простора државе. Не видим ни трунку никакве сепарације што се, нажалост, перманентно појављује у јавном говору када се уопште говори о академији. СВМ је стао уз ову одлуку због тога што мислимо да идеја војвођанске академије јесте цивилизацијска тековина и желимо да се претвори у реалност. Али је та одлука проблематична, фалична и то ће се појавити у оном моменту када та установа буде влади послала свој статут, јер ће из статута морати да се види о чему се ту ради, о установи или академији која је прикривена у плашт покрајинске установе. Тај ко буде морао да је претвори у живи организам, имаће огроман проблем како са њим да изађе на крај, али то је питање везано не за скупштину, већ за управни одбор и покрајинску владу. Да ли и даље мислите да је Мађарска донела добру одлуку подизањем зида према Србији? Немам потребу да мењам свој став, свака држава има право да донесе одлуку о начину одбране своје земље. Нисам гласноговорник Мађарске и не желим да ме било ко доживи као некога ко има две могућности између којих може да бира. Када сам изговорио ту реченицу, водио сам рачуна и о местима у Србији где се тај проблем пуном жестином манифестује, а то су Прешево, Суботица и Кањижа. Ово што се дешава око тог несретног зида може Србији да буде од користи јер, ако туда не могу да прођу, изабраће другу путању. Видео сам реакције на моје реченице, али морам имати емпатије и према мојим суграђанима који се свакодневно сусрећу са овим проблемом.

Прочитајте још:ЊЕГОВА СЛИКА ЈЕ ОБИШЛА СВЕТ: Дечак са трактора – где је и шта ради данас!? (ВИДЕО)ЊУЈОРЧАНИН МЕЂ’ ЧЕТНИЦИМА: Он је бранио Сарајево са војводом Алексићем! (ВИДЕО)

Подизање зида ни у Европи није дочекано с једнодушним одобравањем. Оно што морам да кажем јесте да се суочавамо са огромним проблемом – масовним незаконитим преласком преко граница. Сусрећемо се са појавом коју су проузроковали велики светски играчи, а ми овде у Србији, Мађарској, читавој Европи, таоци смо последица те ситуације. Мислим да је замена теза када се јавни говор у Европи усредсређује на зид, уместо на решење, на санирање проблема тамо где је он настао. Нисмо ми проузроковали ни распад читаве те одбрамбене линије северноафричких држава, које су пале као последица „арапског пролећа”, нити смо ми проузроковали ситуацију у Авганистану и Сирији. Овај проблем не може да се решава правилима и начинима функционисања демократског света, јер ово није питање слободног кретања људи, већ масовног кршења закона. Зидом се не спречавају људи који поштују закон, они који имају пасош и иду на гранични прелаз, укључујући и Сиријце и Авганистанце. Страховито сам забринут за судбину простора у којем живимо, ту не мислим само на Србију већ и на Европу. Не знам како ће Европа са овим да изађе на крај, не знам како ће Немачка и Француска да изађу на крај са масом људи који овуда само пролазе, а тамо остају јер очекују остварење свог сна. Прогнозе говоре да је ово за сада дечја игра у односу на огроман талас људи који је практично перманентно у покрету. Решења се морају наћи иначе ће се свет преврнути. Извор: Политика