Правда

Има ли Србија план за решавање мигрантске кризе? - Србија из свог буџета није могла да планира азиланте. Али показали смо се као много организованија земља него оне у нашем окружењу које се суочавају са истим проблемима. Видите каква је ситуација у Грчкој и Македонији. Исти број људи је прошао кроз Србију, па излазимо на крај. Треба правити разлику. У чему? - Велика је разлика између азиланата у транзиту и оних који би да остану. Али, уколико би се затворила мађарска граница оградом и уколико ти људи више не би могли, то би био велики проблем. Само током једне ноћи када су Македонци затворили границе, успели смо да примимо готово 10.000 људи. Просек је око 2.000. Свако од тих људи се прегледа, да му се терапија уколико је потребна, добије храну, уради се евиденција у виду отиска прстију и фотографије. У медијима се помињало да већина њих као датум рођења наводи 1. јануар. - Они једноставно не морају да покажу своја документа, и то знају. Дођу и кажу: „Зовем се Петар Петровић, рођен сам 1. јануара.“ Ми смо дужни као земља да им то омогућимо. Али, за разлику од других земаља, ми узимамо отиске прстију. На колико новца Србија рачуна и колико тражи од ЕУ како би могла да се носи с овим проблемом? - Не тражимо да нам праве паралелни систем, што по правилу хоће да раде. Они кажу: „Дајте нам пројекте за то, па ћемо ми определити нека средства.“ Не. Ми смо показали да наш систем функционише. Шта Србија конкретно тражи? - Тражимо подршку систему. Немојте да нам правите пројекте, хоћемо директна средства која би се уплаћивала у буџет Србије за ангажовање више полицајаца, војних лекара, превоз, раднике запослене у Комесаријату за избеглице. Тражимо нешто потпуно ново, то се до сада није дешавало. О коликим средствима је реч? - Влада треба да усвоји процену и то достави ЕУ. Србија није чланица ЕУ и тиме нема приступ европским фондовима за мигранте. ЕУ је до 2020. године одвојила близу четири милијарде евра. Мислим да 400 милиона добије Грчка, 500 Италија, а 60 милиона добије Мађарска. Србија није члан Уније, али се носи с проблемом. Тражимо да, без обзира на то што нисмо чланица ЕУ, добијемо приступ њиховим фондовима. Хоћемо ли добити новац? - То је сада ствар дипломатске борбе и схватања Европе, да ли она хоће да решава проблем миграната или не. Србија је транзитна земља. Они неће да остану код нас, али пролазе кроз нашу земљу. Имамо исти проблем као и Грчка и Италија. Али они имају новац, а ми немамо ништа. Много се говори о безбедносном аспекту. Хиљаде њих свакодневно пролазе, али нико са сигурношћу не може да каже да међу њима нема и терориста. - Зато се и узима отисак прста. Хоћу да свима буде јасно. Србији је безбедносни аспект најважнији, али од њих не треба правити нешто што нису. Па било који страни туриста који дође у Србију може да буде безбедносна претња. Било је на хиљаде странаца у Новом Саду током Егзита. Било ко од њих је могао да буде терориста. Министарство унутрашњих послова и све наше службе заиста добро раде. Већ смо причали о дизању зида, чему су прибегли наши суседи. Делује ли вама то као класичан облик расизма? Из Словачке су поручили да ће примити 200 миграната, и то хришћана, јер муслимани код њих немају где да се моле пошто нема џамија. - Потпуно сте у праву, то јесте на граници расизма. ЕУ мора да се одлучи шта жели да уради. Овако неће моћи да функционише. Ево, Бугари су подигли зид према Турцима и апсолутно ништа се није десило. Мађари су подигли зид, ЕУ је мало протестовала и ником ништа. Веома сам збуњен политиком ЕУ када је реч о мигрантима. С једне стране подижу се ограде, а с друге стране званична политика ЕУ је да треба омогућити људима да остваре своја људска права. Шта се може очекивати када Мађарска заврши зид? - Зид ће помоћи криминалцима и кријумчарима са обе стране. Цена пребацивања ће бити виша. Колико је Србија успела да сузбије кријумчарење? - Већ је поднето преко 340 кривичних пријава за кријумчарење. Повереница за равноправност Бранкица Јанковић најавила је могућност да се мигранти населе у напуштене делове Србије. Како сте ви схватили овај предлог? Да ли би, са аспекта људских права, то могло да се третира као модеран гето? - Не можете никог натерати да живи где му ви кажете, нити то Србија хоће. То би било као концентрациони логор. Не може Србија неким тамо Сиријцима да каже: „Е, сад ћете ви да ту останете и да живите“, ако они то неће. О томе заиста нико није размишљао и говорио. Њену изјаву сам схватио као лични став у датом тренутку. Премијер је најавио могућност одржавања ванредних парламентарних избора, а да ће одлуку донети у септембру. - Свака политичка странка у сваком тренутку треба да буде спремна за изборе. А и опозиција хоће на изборе, па што их не би добила. То је политичка флоскула. - За шта иначе служе политичке партије, да иду на изборе. Знате како, ако наша опозиција тражи изборе, можда није лоше да идемо на њих. А наша опозиција није баш опозиција, ДС влада трећином ове земље. И јако су упорни у томе да у Војводини нема избора ни по коју цену. Можда није лоше да имамо изборе на свим нивоима. А то што би земља стала за то време, то се не узима у разматрање? - Мислим да не би стала. Без обзира на трошкове? - Демократија увек кошта. Је л‘ то нека политичка игра? - Избори су увек политичка игра. И Дачић је против. Да ли сматрате да га је можда страх да неће бити део те неке будуће владе? - СПС није више тас на ваги. СПС није био потребан за ову већину, али јесте био потребан за једну ранију већину. Ипак, Вучић је стабилан пријатељ. Питање је како би се они понашали да су улоге обрнуте. Како бисте оценили Дачића као шефа дипломатије? - Па спроводи политику Владе, а политика Владе је добра. ДС каже да једва чека изборе. Да ли се слажете са оценом СНС да су ДС и Пајтић највеће зло које је задесило Србију? - Свакако да јесу. Па погледајте само резултате, који јесу најлошији. Ако поредите све од Живковића, Тадића, Цветковића, Ђиласа па до Пајтића, не зна се ко је од њих веће зло. Они су Демократска странка. Спровели су пљачкашку приватизацију - узрок свих наших несрећа, беде. Хоћете да кажете да су сви пљачкаши? - Не користим тако тешке речи. Они су носиоци пљачкашке приватизације. Једино добро што су неки од њих, као што су Зоран Живковић и Борис Тадић, урадили јесте што су расписали ванредне изборе. Већ три године сте на власти, да ли је све идеално што сте ви урадили? - Нико у Влади се не понашао по шифри „баш ме брига“. Неки ресори су захтевнији од других. Поједини медији су објавили да Западу не одговара што сте у Влади управо због запаљивих изјава које сте давали у вези с Хрватском и њеним представницима, али и у вези с Косовом. - Немам информације да се тако нешто дешава. Али оно што знам јесте да о томе одлучују Србија и српски бирачи. И даље стојите при ставу да Анте Готовина треба јавно да се изјасни да није усташа. - А шта је ту лоше? Никада ми нико није рекао да није тачно то што говорим. Питао сам Готовину да ли је усташа. Био бих најсрећнији човек кад би рекао „нисам“. Било би некако и логично. Усташе припадају фашистичком покрету, а да ли је могуће да неко томе тежи у 21. веку и да му је тешко да каже да није. Увек сте први кад се критикују политичари у Хрватској, па тако и поводом петиције да се врати усташки поздрав „За дом спремни“ у војску. - Ништа што се дешава у Хрватској не дешава се случајно, па ни то што је први пут ове године у Книну певао Томпсон. Онај ко дође на концерт Томпсона вероватно се залаже за вредности које тај човек представља. Највећи проблем у Хрватској јесте то што нису направили јасан отклон од усташтва. Мислите да ни Колинда Грабар Китаровић није направила јасан отклон од усташтва? - Не желим то да кажем. Али није смела да положи венац и у Јасеновцу и у Блајбургу. У Блајбургу леже стрељане усташе. Многи од њих су џелати из Јасеновца, а у Јасеновцу леже њихове жртве. Не можете одати пошту и једнима и другима. Неко није заслужио ту пошту. Не верујем да је то званична политика Хрватске, али да постоји усташтво и фашизација политичког живота у Хрватској, постоји. Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал“, био је Београду, рекао је све што сам и ја рекао и о Степинцу - да је то срамота за Римокатоличку цркву. Осудио је све што сам и ја осудио. Из Хрватске није стигла ниједна реч реаговања. А поводом мојих изјава огласили су се сви - и председница Хрватске и премијер, министри, чак и посланик Бундестага, Хрват. Појасните своју паралелу. - Ако Србин проговори о Степинцу и фашизму, онда то треба осудити и напасти. А ако Израелац говори о томе, онда ћутите. Какав је то однос према Србима? То је оно најзначајније. Они не признају право Србима да о томе говоре. Е, то не може тако. Ово су ипак мало другачији Срби. Да, али нема јасне осуде ни из Европе. - И то је тачно. Слажем се. Драго ми је што је коначно Савет Европе рекао да је неприхватљиво да се забрани ћирилица у Вуковару. Не можете забранити једном народу да пише на свом језику. То није никаква услуга Србима.

Прочитајте још:Вучић: Траже, а моле Бога да их не буде!Чеда поновио и опет сви ћуте: Косово је главни услов за чланство у ЕУ!

Да ли, по вама, Томислав Николић у неким битним сегментима води суштински другачију политику од оне коју прокламује Влада? - Председник и премијер веома добро сарађују. Свако од нас има своју законску и уставну надлежност и то испуњава. Председник Републике је изнео став да неће признати Косово. То је рекао и премијер. Нисте члан СНС, али сте врло блиски премијеру Вучићу. Да ли у његовом окружењу има кочничара реформи, да ли ће, уколико буде избора, бити чистке кадрова који нису задовољили критеријуме? - Увек је добро сравнити рачуне и видети на чему сте. Оно што разликује Вучића од других премијера јесте то што се бави својим послом. Не бих ја да кадрирам у СНС. Указујем на проблеме. Извор: Курир