Правда

Ускоро ће на сајту Министарства просвете бити објављена и база докторских дисертација, до краја септембра јавност ће бити упозната са Стратегијом научноистраживачког развоја Србије, а до краја године и с новим Националним оквиром квалификација. Тренутно највише прашине у јавности подижу спискови технолошких вишкова. Како тумачите чињеницу да тренутни подаци са сајта Министарства просвете показују да су директори школа пријавили 12.000 слободних места, а истовремено 5.000 технолошких вишкова? Из школске године у школску годину, због промене броја ученика у разредима у појединим школама, потреба за наставницима одређених предмета се мења. Поједини наставници изгубе део норме, а у неким школама се јави потреба за новим радним местима. Посебним колективним уговором уређено је да на тим местима предност имају наставници који су у тој или претходних школских година изгубили део норме. Листе тих наставника Министарство је због јавности и јавне контроле први пут објавило јавно. Синдикати тврде да директори и даље имају могућност да манипулишу листама технолошких вишкова? Сви смо свесни да је раније постојало „тржиште” радних места и да се трговало местом на листи технолошких вишкова. То више није могуће. Сада је урађено оно што никада није било и баш је то најбољи разлог зашто листе треба да буду јавне – да сви могу виде где постоји потреба, где може да се допуни норма... Ко ће контролисати директоре? Синдикати. Ми то не можемо да урадимо сами. У јавности се говори да ће, када се затворе листе, у просвети 20.000 људи бити вишак? То је била медијска прича која никада није била утемељена у чињеницама. Тачно је да смо у разговору са синдикатима причали да постоји 20.000–25.000 запослених с непуном радном нормом. Такође смо били свесни да не могу сви да имају пуну норму и никакво препакивање часова неће моћи да доведе до тога да се једнима укрупни норма, а другима понуде отпремнине. То је немогуће код средњих стручних школа, код школа у руралним срединама, о томе је разговарано и у влади још пре годину дана. Циљ све три стране (наш, синдиката и директора) јесте да видимо како да из система оду они који се добровољно пријаве. Новца за отпремнине има и надамо се да ће оне бити стимулативне. Да ли постоје процене о колико је запослених реч? Моје процене су да таквих људи има више него што смо ми спремни да понудимо отпремнине. Не можемо да допустимо да оду наставници који су једини за поједини предмет. А по закону, ако неко узме отпремнину, то радно место се затвара. У договору са синдикатима и директорима пронаћи ћемо начин да сви буду задовољни. Када ће бити завршен посао око технолошких вишкова? Биће два круга прављења листа и за то ће нам бити потребан сигурно и читав септембар. Јер да нема другог круга, међу технолошким вишковима би било превише младих, што никоме није у интересу и синдикати и директори су свесни те опасности. После првог круга, питаћемо све запослене ко жели добровољно да оде. Потом ћемо направи други круг, како би се на листама нашли као вишкови управо ти људи који се пријаве, а да задржимо, ако је икако могуће, ове млађе. Много прашине дигло се и око нових правилника о финансирању школа, који су објављени пре неки дан. Секретари основних школа бунили су се што ће се само њима смањивати плата у зависити од броја одељења, а истовремено се то неће односити и на секретаре средњих школа, нити на све остале запослене? Наравно да су у праву секретари основних школа који су се бунили, они заиста раде велики посао, јер у тренутку када су рађени стари правилници они нису имали ни издалека оволико посла, мислим пре свега на јавне набавке. Зато смо усагласили правилнике – оно што важи за средње школе, важиће и за основне. Које новине чекају ђаке у наредној школској години? Сређујемо ствари које годинама нису дотакнуте, на пример Правилник о оцењивању у средњој школи, који је у завршној фази и биће објављен првих дана септембра. Овим документом битно ће се другачије вредновати не само рад на часу и шта то наставник треба да испитује, него и дисциплина, изостанци са часова – биће то добар, јак алат у рукама наставника за квалитетније оцењивање. Друга ствар је Правилник о упису у средње школе, којим се уводи праг знања за четворогодишње средње школе, који ће бити 50 поена. Да ли ће бити спроведена рационализација у високом образовању? Да. Свим деканима биће послат захтев да у складу са Законом о максималном броју запослених утврде тај број за сваки факултет. Али, декани су још у фебруару рекли да одбијају да попуне те листе јер је на универзитету мањак, а не вишак запослених. Није до Министарства да се бави систематизацијом запослених на универзитетима, то они треба да раде. Закон о максималном броју запослених је обавеза свих нас у јавном сектору и нико од овога није изузет. У протеклих годину и по ништа није урађено у области науке, да ли је то разлог за смену државног секретара Александра Белића који, опет, тврди да је разрешен дужности због преласка на нову функцију? Не слажем се с тим да ништа није урађено у сектору науке. Напротив, коначно су решене неке ствари које су дуго чекале. На пример, коначно имамо јавне набавке за опрему која је у претходном циклусу била потребна истраживачима, који због тога нису могли да реализују пројекте. О томе ћемо морати да водимо рачуна приликом расписивања новог конкурса за научноистраживачке пројекте – шта је то што истраживачи нису урадили јер нису знали или нису уложили довољно труда, а шта није урађено јер држава није испунила обећано. Имамо разлога за задовољство оним што је урађено у науци, имајући у виду да смо прошле године ушли у европски програм „Хоризонт 2020” и да смо се ту показали врло успешним, као и да је преговарачко поглавље 25, које се тиче науке, једно од најбоље оцењених, с великим шансама да буде једно од првих које ће бити затворено. Млади научници, када се запосле у институту, имају обавезу да иду на докторске студије, а дешава се да немају пара за школарину, нити институти могу да им плаћају. Институти се жале и да немају довољно средстава за сопствене публикације, па научници не могу да напредују у звању ако не објављују радове. То ће једним малим делом бити тема будућег закона о научноистраживачкој делатности, а већим делом Стратегије научноистраживачког развоја, где се предлаже другачији начин финансирања истраживача. И од тога страхују у институтима... Истраживачи немају разлога за страх јер Србија има мање истраживача него што нам је реална потреба. Ми желимо већи број истраживача и да они који имају најбоље пројекте имају највише пара за своја истраживања. До сада су истраживачи финансирани пројектно и пролазност на конкурсу била је 100 одсто, што никако није добро. Морамо да тежимо конкурентности истраживача. Нас охрабрује што учествују на међународним конкурсима, али морамо нешто да урадимо и с домаћим. Управо на томе ради радна група. Наш циљ није да неко остане без пројекта, већ да они који га добију имају средства и за материјалне трошкове и за учешће на конференцијама и за младе научнике. Шта ће бити с истраживачима чији пројекти не прођу? Морамо да размишљамо о областима приоритетним за нашу државу и која су то истраживања од националног значаја. Имамо велике разлике у пословима које обављају наши институти, неки су на врло комерцијалним пројектима, а други на пројектима од националног значаја, попут писања Речника српског језика, с којим не могу да изађу на тржиште и зараде новац. Када се очекују та два документа? Стратегија ће бити представљена представницима Светске банке у другој половини септембра. Одмах после тога биће обелодањена и креће јавна расправа. Закон о научноистраживачкој делатности биће на дневном реду Скупштине Србије у септембру. Када ће просвета добити Јединствени информациони систем (ЈИС) и Национални оквир квалификација (НОК)? ЈИС се полако појављује: први пут имамо регистар наставника и први пут је та база јавно доступна. Регистар наставника у високом образовању имамо већ неколико месеци, раније нисмо знали ко су ти људи који раде на пет, шест факултета. То ће значајно олакшати рад Комисије за акредитацију. Још немамо регистар ученика, за шта је неопходно да променимо Закон о основама система образовања и васпитања. И овај документ је у завршној фази и очекујемо да буде пред посланицима на редовном скупштинском заседању у септембру. За Регистар студената такође је потребно да се промени Закон о високом образовању. База докторских дисертација ускоро ће бити доступна и на сајту Министарства просвете, који ће такође бити промењен у наредних неколико дана. НОК? Студенти завршавају факултете а да њихова занимања уписана у дипломи не препознаје тржиште рада... НОК се ради... Тај одговор слушамо од пет министара просвете уназад... Документ ће бити готов до краја године. И од представника међународне заједнице могли смо да чујемо да се коначно ради на НОК-у, дакле они изгледа праве разлику између онога што се некада радило и овога сада. У овом тренутку формирају се секторска већа, чији је задатак да опишу шта неко треба да зна и уме за одређену квалификацију... Закон о НОК-у можемо да очекујемо почетком идуће године.

Прочитајте још:Савети монаха Гаврила за лечење биљкама: Ево зашто су људи некад били много здравији!Хоће са Русијом

Извор: Политика