Он је човек који нема више ништа, нема идентитет, нема сећање, ни љубав и мржњу – једино свој бес. И један скривени таленат. Јер Маркус је последњи исповедник: свештеник који је способан да открије аномалије и да назре нити од којих је исплетено свако убиство. Она је жена која покушава да поново пронађе себе. Док Маркус кришом обилази место злочина, Сандра се ту скрива иза објектива свог фото-апарата. Она је форензички фотограф: њен таленат је да фотографише празнину, да је учини видљивом. Али овога пута празнина је тако мрачна и дубока да прети да је прогута. Док убилачко безумље дивља око њих, Маркус и Сандра покушавају да проникну у ум злочинца и открију његов план, ужасан и застрашујуће бриљантан. И баш када помисле да су се приближили решењу, делићи слагалице откривају стравичну слику коју нису могли ни да наслуте... Зло је правило. Добро је изузетак. Не постоје трагови, већ знаци. Нема злочина, само аномалија. А свака смрт само је почетак.
Прочитајте још:Интервју Златко Бокун: Понекад се опечем али ми није жао
Извор:Правда/Марија Гојковић