Правда

Од 1998. до 2014. године порасла је продаја пива од 27 литара на 69,6 литара по становнику Русије, а продаја вотке 2014. године смањена осам одсто. Вадим Дробиз, директор центра за истраживање тржишта алкохола, каже да годишње у Русији попију 10 милијарди литара пива, а вотке "само" 1,25 милијарди литара. Куповина коњака 2014. највише је порасла, за седам одсто. Сада се у Русији највише пије пиво, затим вотка, па вино. Следе коњак, виски, рум. Колико је оних који пију вотку коју праве у кућним условима, нико не зна. Наводно је вотка први пут довезена у Русију 1429. из италијанског града Ђенова, али су је власти брзо забраниле видевиши њене пследице. Реч вотка Руси су узели од суседа Пољака који су је звали вудка. Пуних сто година се у Русији користила само као лек. Летописци тврде да су лекари давали максимално по половину кашике онима који имају грчеве у стомаку, или главобољу. У царској Русији се производњом вотке бавило много предузетника. Само у Москви средином прошлог века било је више од 300 предузећа која су правили вотку. Николај Леонтјевич Шустов крајем 1863. у Москви отворио је фабрику за прављење вотке по рецептима оца и деде. У алкохол су стављали угаљ од брезе. Затим су ту течност филтрирали. У другој фази филтрације користили су сирова беланца од јаја. Потпуно очишћени алкохол су касније мешали са изворском водом из Подмосковља из места Митишћи. Та вотка се мешала са малом количином меда, или се у бурад стављало мало сушеног грожђа. Спретни произвођач Николај Шустов би се могао назвати "оцем алкохолног маркетинга" у Русији. Знао је да шаље своје људе у кафане, а кад би сели за сто питали су имате ли вотку коју производи Шустов. Ако би конобар рекао "не", онда би "незадовољни гости" правили скандале, о чему се касније причало у Москви. Царица Јекатерина је 1765. године посебним указом дала право да праве вотку само особе дворског порекла. Сељаци су могли да праве "самогон" само пред празнике, и то у мањим количинама, за своје потребе, никако за продају. Ако се погледају полице где се данас налазе алкохолна пића у бољим продавницама у Москви, лако ће се приметити да су неке вотке скупље од вискија. Њих купују парајлије, док средњи сталеж и сиромашнији пију оне старе, "класичне" вотке. Није никаква тајна да је алкохолизам велика бољка Русије. Због претеривања у пићу знатно је већа смртност мушкараца од жена. Ко је барем једном седео са Русима за кафанским столом могао је да примети да они пију наискап. Прво, вотка нема лепу арому, па је зато брзо прогутају. Други разлог је што живе у хладним условима и њима је важно да их вотка што пре угреје. Тај други аргумент је, ипак, слаб јер сви они пију вотку наискап и у месецима кад није хладно, па чак и лети. Додуше, лети многи вотку држе у замрзивачу. Садашње руководство Русије је свесно да народ не може да се натера да буду заклети трезвењаци, али настоји да подигне културу пића. У антиалкохолну кампању се укључила и црква, па статистика каже да је почела да се остварује жеља лекара да се мање пију вотка и друга жестока пића, а више пива и вина. Министарство здравља и државни статистичари тврде да се преполовио број оних који су први пут дошли за помоћ, да престану да пију. Истраживање показује да 21 одсто грађана Русије тврди да никада није пило, а десет процената је престало због здравствених проблема. Направљен је и нови пројект "Трезна Русија", по коме би пијанци које полиција скупи по улицама трежњење морали и да - плате.