Правда

- Јавна расправа одвија се јединствено за све верске заједнице. И Црногорске православне и Српске православне цркве, Исламске, Католичке и Јеврејске заједнице. Сви верни људи су добродошли да кажу шта им је добро, шта није. Међутим, нико није очекивао да се у савременој, слободној Црној Гори и обновљеној Црногорској православној цркви може нешто такво догодити. То што се догодило био је прави ужас који се не може никоме описати. Певале су се разне националистичке песме, узвикивале се пароле да је Црна Гора Србија и српско легло. То су наопако васпитани људи. Као да су хтели обновити Сребреницу, Пале, Вуковар или Дубровник. Или, догађаје из Црне Горе из 1918. године. Исти злочин као у Сребреници, само мањи у бројкама – каже Михаило за. Он наводи да се налази на мети српских националиста зато што нови закон не одговара Српској православној цркви, која је под јурисдикцијом Београда. - Они желе да све остане овако како је сада. Да све земљиште, манастири и објекти остану у њиховом власништву. Неће да признају постојање Црногорске православне цркве, као ни државу Црну Гору – објашњава он. Настојања СПЦ-а да заузме све, односно њено непризнавање Црногорске православне цркве, Михаило тумачи као великосрпску аспирацију, која још постоји. - Аспирације постоје. Не само према Црногорској православној цркви него и према исламу. Знате ли ви да је српски Амфилохије овде ислам назвао лажном вером. Замислите то! А александријски патријарх рекао је да је ислам вера у великог Бога. И то се у Црној Гори поштује. Постоје три велике вере. Алах је у исламу што је нама Бог. Абрахам, Аврам или Ибрахим. То је, значи, исто, само другачије зовемо. То што они раде су глупости које неко користи у политичке сврхе и замајавају народ – истиче Дедеић. За њега, српски национализам никад није престао да постоји, напротив, и данас је ту, у истим размерама као што је то било пре 50 или 100 година, само што се сада износи јавно. - Знате ли да је за време рата у Немачкој био формиран комитет од Амфилохија Радовића. Муслимани који су бежали у Немачку били су позивани да се пријаве у тај комитет да се прекрсте и као Срби иду у Србију. То је злочин. Сигуран сам да би и нас сад, као и Сребреничане у Фабрици акумулатора, бацали у киселину. Надам се да ће наша држава стати украј тој појави – истиче он. Разних врста национализма прибојавао се и приликом доласка у Сребреницу, на 20. годишњицу од геноцида. Али, када је дошао, како каже, био је врло изненађен. - Доживео сам велики аплауз! Ипак, ризично је доћи на такво место у мантији друге религије, мислите да вас људи неће препознати. Што се тиче догађаја с Александром Вучићем, не бих да се мешам, али рећи ћу само да Србија још није признала геноцид – каже Михаило Дедеић. Осврнуо се и на расправу о постојању босанског језика, коју је назвао чистом глупошћу, која ће ускоро имати свој крај, а прокоментирао је и одлуку САНУ-а којом се, такође, негира постојање босанског језика. - То не чуди. Ви знате да је Србима Добрица Ћосић отац нације. Он је казао да су Срби све добили лажима, а мало тога јунаштвом. Требали би знати да у Риму, у ватиканском архиву, постоји материјал, грађа на босанчици. И то треба поштовати. Језик је језик једног народа како га он зове, чита и пише – каже Дедеић.