Прошле среде је Standard&Poor’s бразилским државним обвезницама одредио рејтинг "смећа". У међувремену, Америка се опоравила, долар је постао тражена роба, цена му је порасла, а доларска плима за БРИКС и друге земље у развоју преокренула се у осеку.
Заједно с другим земљама БРИКС-а - Русијом, Индијом, Кином и Јужном Африком, Бразил је још летос “упућивао изазов светском финансијском поретку” (Ал Џазира Америка), “градио алтернативни глобални поредак” (Хафингтон пост) и “прекидао доминацију западних велесила” (Раша тудеј). Ипак, прошле среде је бонитетна агенција Standard&Poor’s обвезницама бразилске државе одредила рејтинг “смећа”, што значи да та земља проживљава “крупну несигурност и да је изложена погубним пословним, финансијским или економским приликама које би могле проузроковати њену неспособност да испуњава своје финансијске обвезе”, преноси Јутарњи лист. Летос је, наиме, постала оперативна Нова развојна банка (НДБ, са седиштем у Шангају) коју је са сто милијарди долара капитала БРИКС основао “како би успоставио конкуренцију Светској банци и Међународном монетарном фонду, мултилатералним институцијама којима доминирају САД и Европа”. Ни три месеца после Русија великом брзином троши државне залихе, кинески раст се успорава, а Бразил се налази на корак од “банкрота”. Како се то могло догодити? Најављују ли та збивања неке опасне промене у глобалној економији? Је ли срозавање Бразила, седме по снази светске економије са 200 милиона становника, у “смеће” само почетак неког већег светског економског и политичког потреса? Није ријеч само о БРИКС-у, премда би већ и његова економска величина била довољна за забринутост. Већина “економија у настајању” и “земаља у развоју”, које се снажно ослањају на извоз сировина, хране и енергената, нашла се нагло у великим проблемима: продаја у иностранству им се смањила, цене њихове робе су потонуле, валуте им брзо губе вредност, погодила их је дефлација, државни им прорачуни пропадају у дефиците, а цена задуживања астрономски расте. Принос на бразилске државне обвезнице уочи деградације био је готово 15 посто! Највећи непосредни кривци за такво стање су “јаки” долар и успоравање раста Кине, земље која купује и троши и до половине најзначајнијих светских берзовних роба. Фундаментални узрок најновије кризе земаља у развоју је, међутим, настанак економске структуре преосетљиве и неотпорне на спољашње и домаће шокове. Велику улогу у томе одиграо је донедавно “слаби” долар. Протеклих шест-седам година новац је земљама у развоју дотицао и захваљујући америчкој експанзивној монетарној политици којом се Америка извлачила из властите Велике рецесије. Долара је било у изобиљу и по симболичној цени па су га предузетници и шпекуланти узимали и улагали у земље у развоју, тачније у оно чиме су оне располагале, а то су природни ресурси. Куповали су се рудници, нафтна и гасна поља, деонице и обвезнице, масовно улагало у инфраструктуру, потребну и непотребну. Инвестирање је прерасло у преинвестирање. У међувремену се Америка опоравила, долар је постао тражена роба, цена му је порасла, а доларска плима за БРИКС и друге земље у развоју преокренула се у осеку. Данас се види да Бразил и друге земље у развоју нису искористиле доларску бонанцу да би своје привреде учиниле зрелијима и разноврснијима. “Укопале су се у природне ресурсе, пропустиле су да развију и друге вештине своје радне снаге. Нису повећале продуктивност, нису побољшале свој људски капитал и развиле мреже знања, а владе су у својим прорачунима нагомилале социјалне трошкове које је тешко финансирати једном када се њихове економије укоче”, оценио је сјајни амерички аналитичар Џон М. Масон. А сада доларе треба враћати. Бразил је притом земља с највећим доларским обавезама на свету. Њене компаније и држава продале су, према Блумбергу, доларских обвезница за око 160 милијарди долара. Са више од сто милијарди следе Кореја, Индонезија и Чиле. Аргентина је на око 80 милијарди долара, а по 50-ак милијарди су емитовале Кина, Малезија, Казахстан, Перу, Колумбија, Филипини. Ипак, то је тек мањи део њихових укупних дугова. Бразил према Економистовом “глобалном барометру” има укупни јавни дуг од 1774 милијарде долара, који ће се до краја ове године попети на 69 одсто његовог БДП-а, што је врло слично јавном дугу од 70 посто БДП-а Порторика, земље која је у мају прогласила да не може враћати својих 70 милијарди долара дуга. Од БРИКС-а и Индија има јавни дуг од 1500 милијарди долара или 54 посто БДП-а, док је јавни дуг Русије занемарив, само осам посто БДП-а. Ипак, дуг је попис земаља с јавним дугом већим од сто посто БДП-а. Од оних које не спадају у најразвијеније ту су Кипар, Ирска, Португал, Јамајка, Либан, Грчка. Све су те земље нагомилале државни дуг супротстављајући се Великој рецесији (спашавајући своје банке и настојећи слом приватне потрошње надокнадити јавном) и инвестирајући јефтине и обилате доларе и евре, ипак данас би издувавање њиховог дужничког балона могло свет одвести у највећу економску кризу икада. Поуке су већ одавно добро знане, али увек једнако узалудне. Кад земљу задеси слом извозних прихода, она схвати колико јој је било глупо занемаривати јачање домаће приватне потражње. Кад не може враћати иностране дугове, схвати да јој је било пуно паметније задуживати се у властитој валути. Кад долар ојача па цена нафте падне, пожали што се толико ослањала на природне ресурсе. Ипак, све се те поуке за десетак година забораве па криза закуца на врата увек изнова шокантном правилношћу.
Прочитајте још:ДА ВАМ СЕ КРВ ЗАЛЕДИ : Руси испробали ново оружје у Сирији над ИСИЛ-ом (ВИДЕО)ШАРЛИ ЕБДО ПОНОВО ШОКИРА: Француски лист карикатуром исмејао смрт малог Ајлана
Извор: Јутарњи лист