Правда

Одлука Берлина да од прошле недеље уведе привремене пограничне контроле на својим границама са осталим чланицама Шенгенског споразума у добром делу довела је до закључка да је Немачка прво критиковала Мађарску а да је потом урадила исто што и Виктор Орбан. Међутим, на терену заправо Немци само покушавају да уведу ред приликом уласка избеглица у земљу, како би их тачно регистровали и потом равномерно прерасподелили широм земље. Да немачке пограничне контроле нису упоредиве са мађарским зидом и хапшењем избеглица сведочи чињеница да је прекјуче у Немачку ушло 9.100 избеглица, које су потом упућене у прихватне центре. Тиме се практично обновио велики број придошлица са Блиског истока и из северне Африке, који је минулих дана у Немачкој био смањен. Увођење контрола на границама наишло је на критику лево оријентисане немачке штампе па је минхенски „Зидојче цајтунг” то назвао канцеларкиним признањем да је направила политичку грешку, „што је без преседана у њеној десетогодишњој владавини”. „Европи то шаље поруку: Немачка је схватила да не може сама на својим леђима да изнесе европску политику према избеглицама... Немачка политика се насукала између две очигледне супротности – моралне (и правне) обавезе да одобри азил свакој ратној избеглици и праве величине проблема”, пише коментатор минхенског дневника и додаје да је Немачка преценила своје капацитете, при чему је потценила инерцију Европе. Осим тога, Меркелову критикују да је превише охрабрила избеглице да крену према Европи, истичући немачку политику добродошлице. На те критике, она каже да слике које су обишле свет нису њене, већ обичних Немаца, који су изражавали добродошлицу људима на станици у Минхену и на другим местима. „Ако почињемо да се извињавамо за показивање пријатељског лица у хитним случајевима, онда то није моја земља”, додала је Меркелова, бранећи немачку одлуку да се допусти долазак избеглица које су били у Мађарској, али и истичући да је било природно да Берлин размотри како би требало да управља целом ситуацијом да би се осигурала регистрација новопридошлица. Ова њена политика наилази и на похвале медија, који је иначе не штеде у критикама. Један од уредника политичког магазина „Шпигл” Роланд Нелез истиче да у избегличкој кризи она није, као уобичајено, показала своју политичку тактичност већ то да је „ћерка свештеника из источнонемачке покрајине Бранденбург, и политичарка која остаје свесна хришћанског елемента у програму своје странке”. Нелез истиче да је, о овом питању, она потпуна супротност Херсту Зехоферу, лидеру баварског ЦСУ, који је сестринска партија Меркелиног ЦДУ. „Али Ангела Меркел није у потпуности окренула леђа својој реалполитици. Како се избегличка криза развија, она ће такође неминовно правити компромисе и у супротном смеру. Међу овим компромисима су новоуспостављене пограничне контроле. Немачка не може да прими избеглице из целог света, као што Меркелова то добро зна”, објашњава овај коментатор и оцењује да је 10 година на власти очигледно променило канцеларку и сада „има снагу и независност да изрази своје мишљење оштрије, чак и тиме љути своје савезнике”. То је показала и на Франкфуртском сајму аутомобила где је апеловала на шефове немачких произвођача аутомобила да помогну интеграцију огромног броја избеглица које ова земља прима „дајући им шансу”. „Мој захтев вама из успешног сектора немачке индустрије јесте да где год се појави могућност отворено приђете људима и пружите им прилику”, рекла је она, истичући да би Немци требало да с оптимизмом приступе интеграцији избеглица. Оваква њена политика и изјава да не може да одреди горњу границу колико тражилаца азила ће Немачка примити довела је и до незадовољства у њеној партији. Она то настоји да ублажи тако што, с једне стране, њена влада шаље 950 немачких војника да у оквиру поморске операције ЕУ у Средоземљу „спасавају избеглица у мору и конфискују и уништавају пловила кријумчара људи”, а с друге стране инсистира на политици добродошлице и приказивању Немачке у људском лику. Осим тога, немачки званичници настоје и да Немце убеде да ће, не само показати да су хумани, већ и да ће имати дугорочне користи ако Немачка прими избеглице и успешно их интегрише у друштво. Према речима председника Бундесбанке Јенса Вајдмана, иако је Немачка сада економски снажна, суочиће се са тешким задатком да одржи своју конкурентност у будућности. „Дугорочно гледано Немачка се суочава са великим изазовима, који се тичу нашег све старијег друштва, повећања конкуренције која стиже из земаља у развоју и преласка на коришћење обновљиве енергије”, рекао је први човек немачке централне банке у разговору за „Зидојче цајтунг”, истичући да Немачка мора да замени своју радну снагу уколико жели да одржи садашњи стандард живота. „Овај прилив (избеглица) такође пружа могућности које ће бити веће ако што боље интегришемо те људе дугорочно у наше друштво и тржиште рада.”

Прочитајте још:ЕСКАЛАЦИЈА: Кијев објавио рат – стотине хиљада војника креће на Донбас!ИЗБЕГЛИЧКА КРИЗА: Мађари оптужују Хрватску за издају ЕУ – хаос на граничним прелазима (УЖИВО ВИДЕО ПРЕНОС)

Оставка шефа службе за избеглице ФРАНКФУРТ / ХАЈДЕЛБЕРГ – Први човек немачке Савезне службе за миграције и избеглице Манфред Шмит поднео је оставку, саопштило је јуче Министарство унутрашњих послова Немачка, додајући да је то урадио „из личних разлога”. Док је министар унутрашњих послова Томас де Мезијер захвалио Шмиту на „изузетном раду” у изузетно тешком времену, немачки медији подсећају да је Савезна служба за миграције и избеглице, коју је он водио од 2010, критикована за спорост при обради захтева рекордног броја тражилаца азила. Ова институција, чије седиште је у Нирнбергу, бележи нагомиланих 250.000 захтева за азил који још нису обрађени, при чему је одговорност за то како на овој институцији, тако и на властима немачких савезних покрајина које имају велике надлежности у овој области. Извор: Политика (Ненад Радичевић)