Најновије

БЕРЛИН У ПАНИЦИ, ОЧЕКУЈУ УДАР РУСИЈЕ Немачка покренула хитан поступак

Немачка набавља противваздушни систем „Стрела 3“. Какве су карактеристике тог система, које су његове предности, а које мане, и где ће бити стациониран?

Фото: Принтскрин

„Сви морамо да будемо спремни на то да имамо комшију који се тренутно не либи да употреби силу како би остварио сопствене интересе“, рекао је немачки канцелар Олаф Шолц пре неколико недеља у једној емисији на јавном сервису АРД. Мислио је при том на Русију под вођством Владимира Путина. Нападом на Украјину, руски председник је уједно подстакао страх од напада и у Немачкој, као и у другим европским земљама.

У руској ексклави Калињинграду стациониране су балистичке ракете кратког домета типа „Искандер“. Оне имају домет од 500 километара и могу да стигну до суседних земаља, па тако и до делова северне и источне Немачке.
Руске крстареће ракете могле би да досегну циљеве готово свуда у Европи. Поред тога, Русија има и балистичке ракете средњег домета, као и интерконтиненталне ракете са нуклеарном главом.

„Рупа у одбрани наше земље“

Немачки Бундесвер са друге стране данас има мало тога што би могло да се супротстави тој потенцијалној претњи. Командант ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, генерал-потпуковник Инго Герхарц, користи чак формулацију „рупи у одбрани наше земље“.

Ако би Немачка била нападнута ракетама дугог домета, оне би летеле на висини далеко изнад земљине атмосфере. „Само систем као што је ’Стрела 3’ може да одбије нападе таквих пројектила, јер само његове ракете могу да досегну ту висину“, каже објашњава немачки генерал.

Истина, Бундесвер има противракетни систем „Патриот“, који се користи против крстарећих ракета и балистичких пројектила кратког домета. Он, међутим, испаљује само ракете пресретаче на удаљености до 60, односно до 40 километара у висину. Домет ПВО-система ИРИС-Т СЛМ још је мањи. Па и домет тенка „Гепард“, намењеног и за противваздушну одбрану, а који се у Украјини доказао у борби против крстарећих ракета, ипак је веома ограничен.

„Стрела 3“: више, брже, даље

„С ’Патриотом’ може да се заштити седиште Владе у Берлину, а са ’Стрелом 3’ читав Берлин-Бранденбург“, тврди Густав Гресел, војни експерт из берлинског труста мозгова Европски савет за спољне односе (ЕЦФР). Он указује да су предности „Стреле 3“ њена боља маневарска способност, то што су ракете веће, имају више горива и достижу већу максималну брзину. „То значи да могу да се пресрећу бржи, већи пројектиле и сложенији пројектили, него са ’Патриотом’“, каже Гресел. Зато је, сматра, то најбољи систем који је тренутно доступан.

Према подацима произвођача, „Стрела 3“ може да гађа на великим висинама, до сто километара. Уједно има и велики домет: до 2.400 километара. Слично „Патриоту“ и „Стрела 3“ се састоји од мобилног лансирног уређаја, мобилног контролног центра и мобилне радарске станице.

Ако радар открије непријатељски пројектил, путања ракете пресретача се израчунава у контролној соби. Она одатле може да се контролише чак и након лансирања, у случају потребе да се коригује путања. Бојева глава дизајнирана је тако да ударом уништава бојеву главу непријатељске ракете.

Међутим, статистике показују да ракета пресретач има само 55 одсто шанси за успех. То значи да увек мора бити испаљено више ракета како би се повећала вероватноћа да ће непријатељски пројектил бити оборен. То наравно значи да је задатак одбране далеко тежи од нападачевог.

Војни експерт Гресел такође указује да би „Стрела 3“ могла да „има проблеме“ приликом употребе против интерконтиненталних ракета, јер оне лете брже. Поред тога, систем може да одбије нападе хиперсоничним оружјем само у ограниченој мери, пошто га радар „Стреле 3“ касно детектује.

Систем интегрисати у одбрану НАТО

„Стрела 3“ би требало да буде позиционирана на три локације у Немачкој: код Берлина, у Шлезвиг-Холштајну и у Баварској. Уједно, систем не би требало да штити само немачку територију. „Желели бисмо да га интегришемо у систем противваздушне одбране НАТО. Немачка на тај начин подржава безбедност наших суседних земаља“, рекао је немачки министар одбране Борис Писторијус.
Немачка жели да дâ свој допринос развоју европског противракетног одбрамбеног система „Ваздушни штит“ (Аир Схиелд) – својеврсне невидљиве куполе која би требало да штити читаву Европу.

РУСИ СТАВИЛИ ПОД КОНТРОЛУ: Војска заузела па утврдила тешка...

Извор: Ало

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА