Правда

По том сценарију, који се помиње, неће се ићи на уставне промене, за које су неопходни гласови српских посланика, већ би се само изменио Закон о БСК тако што би се у њега "уметнуле" законске одредбе о оружаним снагама, а оне би се и даље називале "безбедносне". Тзв. косовски премијер Иса Мустафа, наводно, затражио је од министара и стручњака за питања безбедности да пронађу модалитете претварања БСК у "оружане снаге" јер листа "Српска" одбија да се војска формира путем уставних измена. Потпредседница тзв. косовског парламента Јасмина Живковић каже да би, уколико би се преобликовање БСК у оружане снаге догодило путем закона, тада била потребна само проста већина посланика и српски гласови не би били обавезни. - Питање је како ће измењени закон који буде увео оружане снаге моћи да се примењује, ако је противан Уставу који не предвиђа оружане снаге? Такав акт могао би да се обори пред Уставним судом - каже Живковићева. О БСК тзв. косовски устав каже да оне "штите грађане и заједнице Косова на основу законских надлежности". Управо ово помињање "законских надлежности" у Приштини се сматра заобилазницом која би омогућила да се БСК, мимо уставних измена, придода оружани карактер. Шеф скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун каже да увођење оружаних формација на "мала врата", макар се у њиховом називу не помињала војска, није прихватљиво за Београд: - То би само реметило међуетничке односе и угрожавало стабилност. Сетимо се да је БСК настао из Косовског заштитног корпуса, а он је био саучесник у погрому Срба 2004. године. Осим тога, Резолуција 1244 не предвиђа друге оружане снаге на КиМ, осим међународних. Портпарол тзв. Владе Косова, Арбан Абраши, потврдио је да се ради на припреми законског акта који ће омогућити трансформацију БСК и да су питани стручњаци НАТО, и представници мањина на Косову.