Правда

Тако је говорио Зубин Мехта за недељну "Политику", један од највећих живих диригената, уочи изведбе последње Моцартове и прве Малерове симфоније на Коларцу. Тако је говорио уметник који следи Заратрустрину идеју: "Добро мисли, добро говори, добро чини." Да ли је, међутим, Мехта добро говорио? Као човек који је сав предан уметности, Мехта вероватно није имао нема времена или воље да се подробно упозна са замешатељствима којима обилује светска политика. За сиријску голготу (и не само њу) ни најјачи политички и војни експерти немају формулу која би пожар угасила. Јер... Јер идеји диригента претходе неколика питања. Да ли ти "здрави, јаки младићи" беже од рата, не помишљајући да се врате? Да ли међу њима има и Асадових присташа или су сви листом против њега? Хоће ли,  таман и да се врате, ишта променити набоље, макар их било и на хиљаде, на десетине хиљада? Хоће ли њихов повратак бити још једна погибељ и сакаћење младости која се, уз танталовске муке, домогла Европе? Зар није паметније да се, кад "мач легне у корице", врате живи и здрави и онда из пепела оживе домовину? А кад ће се то десити, одговор као да на зависи ни од Асада, ни од Исламског калифата – већ од неких крупнијих сила које држе конце те велике блискоисточне трагедије у својим рукама. Можда је зато великом диригенту и великом пријатељу Србије тешко да разуме како се то диригује без партитуре и било какве уметности, пред публиком састављеном од трговаца оружјем и лидера на даљинско управљање. Некоме је на почетку трагедије сметао Асад, па је изненада настала Исламска држава, која је добродошла западним силама. Али, мало је претерала, па ћемо је бомбардовати, дозирано, да је не уништимо. Против калифата ратују и Асад и Курди, али ваља их ометати, што Американци и Турци чине. Богате арапске земље са југа, са Ријадом на челу, у најмању руку, сумњиво се понашају у односу на исламске екстремисте: једном руком туку, другом милују, рекло би се. А сад и Руси! Дошли да би помогли Асаду у борби против исламиста и, како чусмо, "угрозили националну безбедност" друге велике прекоокеанске силе. Јесте обавеза и част борити се и живот жртвовати за слободу своје земље и народа, али ако су и погача и нож у рукама других, онда... Онда је све бадава као што је бадава било гинути и у последњим ратовима на нашем простору. Зато, Европо, сачувај те здраве, веома  образоване младиће. Биће потребни, једнога дана, домовини Сирији живи. А Мехту ћемо са великим поштовањем памтити као вансеријског диригента, али не и као политичког аналитичара.