Сексулност је последње оруђе које капитал и глобалистички диктат употребљавају, нарочито у слуђеним друштвима, какво је наше. Пише: Проф. др Мила Алечковић
Сви паметни људи, мислиоци, али и они који ово друго нису, знају да решавање проблема почиње најпре разјашњавањем појмова и значења, јер су појмови и језик психолошки везани за процес мишљења. Ми живимо у свету када многе маргиналне групе и групице сматрају да могу да траже некаква своја специјална права, при чему често забораве да су права у логичкој вези са обавезама, па и са специјалним обавезама. Али, на крају, зашто да не. Нека они траже сва своја права под условом да разумеју и знају шта заправо траже. На дан велике параде геј-прајда у Београду, 20. септембра 2015, која се „мирно одвијала“, како кажу медији, уз десетине оклопних возила (само поред цркве Светог Марка, где живим, снимила сам неколико оклопних возила) и хиљаде полицајаца, чули смо и то да је одржана некаква „транс-журка“ у Парку пионира, где су некад деца носила црвене мараме. Додуше ,те „транс-особе“, како ове душе саме себе називају од миља (реч је о травеститима и „полним мигрантима“, који се шетају од једног до другог пола), нису имале црвене пионирске мараме, али Парк пионира им је био сигурно уточиште, ваљда да бисмо сви видели како су некадашње пионирско васпитање и заклетва наше деце временом еволуирали у „транс“ правцу. Можемо да разумемо да су ове особе несрећне, или барем не потпуно срећне у полу који су, игром биолошког случаја, добили рођењем. То можемо да прихватимо као чињеницу и да са њом чак и саосећамо, после чега се поставља следеће питање: шта чинити даље да би им се помогло? Наравно, да би у овом случају најбоља и најсрећнија била могућност неке зналачке операције коју би овакве особе себи могле да приуште, и то у некој богатој земљи, рецимо, у Северној Америци. Лично бих им увек препоручила Северну Америку, јер они тамо имају највећа теоријска и емпиријска „права“, па би ваљда добили и право на промену пола или, још важније, право на социјалну заштиту или на повољне услове лечења. Још би најбоље било када би амерички и енглески амбасадор – који су у Србији веома ангажовани у искању ових и оваквих права – на пример, помогли да се тим особама из неког америчког или енглеског фонда финансира операција биолошког, не баш срећног, пола. То би било најсрећније решење за све нас, а и сасвим кохерентно решење у односу на англосаксонске представнике у Србији, који су увек и редовно (видели смо то и у недељу) у врху колоне геј или, овога пута, „транс-прајда“. Али да чујемо најпре шта те „транс особе“ траже. Можда и није проблем у томе што су они „транс“, него је више проблем у томе што не знају шта хоће и што су изгледа стварно у некој врсти транса, или, како ми то кажемо, блокаде фронталног кортекса.
Антички, увек поуздан метод: Свођење на апсурд
Хајде да видимо шта они кажу. Кажу следеће: „Хоћемо да будемо прихваћени и да уђемо у српски закон“. Да ли неко схвата шта уствари овим потражују? Пођимо редом: 1. Да ли ово значи да траже то да им се дозволи да оперишу свој несрећни пол по цени, односно на леђима неког фонда српског државног буџета?; 2. Или ово значи да они не желе да се оперишу, али не желе ни да буду то што јесу, односно желе да на неки други начин буду то што је требало да буду кад би им сама биологија ово допустила?; 3. Или транс-особе можда хоће да им држава правно дозволи да на смену поседују оба пола, па да једног дана могу да буду мушко биће, а другог дана женско биће?; 4. Да ли они можда хоће да се по Београду (или у Пионирском парку) изграде специјалне свлачионице за њихове транс-потребе? Или желе да изборе право да им српско друштво одобри специјални попуст на транс одећу, шминку, перике и остале потрепштине?; 5. Да ли овакве „транс особе“ желе да добију и дозволу да усвајају децу, коју би облачили час као девојчице, час као дечаке, и чији би идентитет развијали у транс-правцу?; 6. Или можда желе да добију право да се венчавају према ономе што јесу, тј. према ономе што је требало да буду?; 7. Можда ове особе желе да имају право на две крштенице или на два пасоша?; 8. А шта ако желе да имају и дупло изборно право, па да њихов политички глас важи дупло (једном иста бирачка особа гласа као женски, а други пут као мушки пол)?; 9. Да ли можда желе да добију право да се политички кандидују за „транс-председника“ државе који би на смену једног дана био жена (и борио се за права жена), а другог дана мушкарац (и борио се за права мушкараца), и кога би у „про-транс Европи“ примали час као председницу, час као председника? 10. Да ли ове особе желе да задобију право да поседују и жену и мужа, тј. да поседују два партнера различитог пола истовремено те да тиме озваниче неки нови облик транс-полигамије?; 11. Или можда просто желе да стекну право да примају две плате и дупле накнаде, а на име два пола које су они сами у стању да представљају?; 12. Ако је све ово погрешно, можда транс-активисти не желе да буду женско и мушко на смену, него желе да буду и жена и мушкарац органски и истовремено, како се то каже, у реалном времену? Другим речима, можда транс-особе желе да буду Кончите, црнке и плавуше са јаком брадом, или брадати мушкарци са сензуалним уснама и женским грудима? Морамо признати да би ово последње била нешто компликованија жеља, јер би то подразумевало уграђивање женских полних органа у мушкарца и мушких у жену, тако да ти органи оба пола постоје истовремено, тј. да коегзистирају у истом организму? Шта ћемо ако транс-особе заправо то хоће ако хоће да буду уистину „трећи пол“, будући да себе доживљавају као креативне пионире или пионире креативности, те би да померају границе имагинарне науке ка футуризму? Најзад, да ли неко уистину зна шта транс-журка од ових 12 наведених тачака уствари тражи? Јасно је да после свега немамо довољно информација о томе шта је у суштини значила њихова „пионирска журка“ у Пионирском парку, па би добро било да барем неки интелигентнији примерци међу њима, или, да кажемо, они мање неинтелигентни, покушају да уобличе и теоретишу заједничке транс-ставове и захтеве у виду неког Манифеста. То би добро било и зато како би већински остатак српске популације, која није у таквом трансу, могао да схвати шта ће сутра наш државни буџет морати да одваја за описане феномене, а уједно би и хиљаде српских полицајаца схватило зашто су уопште били ангажовани да у недељу, у Парку пионира, чувају транс-пионире. Ако транс-особе не би успеле да експлицирају и разјасне српском друштву који од наведених захтева нам постављају, онда би се пре могло закључити да су „трансовци“ уствари особе ниже интелигенције и да оне заправо само траже право на глупост као космичку појаву? Овде можемо да будемо сигурни да ће им то право на глупост свемир широкогрудо одобрити. Све ово ме је подсетило на један протест у Паризу који су људи сличних „транс-капацитета“ недавно организовали, позвавши народ да изађе на протестне манифестације против ветра који је у Француској тих дана јако дувао. У овом последњем случају бисмо се некако одморили од свих њих, јер се они више не би обраћали нашем народу, држави, скупштини, фондовима, амбасадама и друштву, већ би се обраћали Божијој сили и самој Природи. Манифестовати и организовати демонстрације против саме природе би у том случају било њихово најприродније стање, јер су они заправо на ту природу и љути, па ту космичку љутњу пребацују на друштво. Није друштво њима ништа скривило, него природа. А Бог је у природи, како би рекао Спиноза. Тако да, ако бисмо постигли да они треба да се моле сопственој природи, тада бисмо их свакако скинули, барем са српског буџета. Ево, овако би изгледало свођење на апсурд овог новог феномена, или ове нове профитабилне помнодности, која почиње да хара земљом Страдијом, као да Страдија и без ње није довољно у трансу.
Лутке не знају, али управљачи шоуа знају шта хоће
За разлику од „трансоваца“, од којих су многи у Пионирском парку били вероватно баш у стању дубоког транса, вешти прсти који држе конце по којима трансовци играју на узици задате скечеве, много су циничнији и много боље знају шта хоће. Ти прсти хоће да покажу како су леви и десни крајеви Гаусове криве, којом описујемо појаве у друштву, исто што и њен графички центар. Желе да нам покажу да изузетак не потврђује правило, него да је он уствари само правило. Желе да нам докажу и то да је мањина у ствари исто што и већина, а да је релативизам увек апсолутан. Наравно, цео овај ред логичких бесмислица и чињеничких непостојања знак је или неразвијеног интелектуалног фактора или психолошког рата употребљеног, наравно, а где би другде, него у „твој-пол-и.ти“ политичкој борби, односно у пол-и-ти-ци! Људска сексулност и полност су последње и најдубље оруђе које велики капитал и политички глобалистички диктат употребљавају, нарочито у слуђеним друштвима, какво је наше. Што се тиче транс-особа, етичари би рекли да је реч о људима који желе да „седе на две столице“ (једна од дефиниција неморала), али бих пре рекла да је овде у питању баш когнитивни фактор и сам коефицијент интелигенције (ко зна, можда, imbecilis слаби дух, јер мозак у трансу тешко мисли), а који је опет несебично поклонила природа, па су неки можда и у праву што се на ту мајку природу у Пионирском парку љуте. Најзад, за крај, Фридрих Ниче (додуше и Освалд Шпенглер) је сав овај хаос на време предвидео, замерајући превеликој толеранцији самих хришћана, која је допустила да људска глупост увијена у сажаљење проклија, залије се и развије у хтења и захтеве. Поборници доследног релативизма у философији увек су на крају губили живце, увиђајући да њихова доктрина води ка самопобијању и да саму себе у завршници глупо и неславно сруши. Они би на крају обично пуцали себи у слепоочницу (ако већ не би претходно удавили некога ко им је помагао да састављају дубоке мисли). У закључку ћемо ипак бити толерантни јер смо у Србији, где је све само „опит“. Будимо демократе и питајмо прво саме „трансовце“ да ли знају шта заправо желе? Можда ће неко међу њима чак умети логички да мисли и да то експлицира, па ће тако помоћи и другим пионирима да разумеју законе мисли, логике, акције и психологије. У недељу су деловали некако шарено и слабоумно, али можда је то само пионирска варка. Молим да се сами „трансовци“ јаве и кажу шта заправо од свега и од свих нас траже, а онда ћемо сви заједно да видимо где се стварно крије судбинска грешка, и да ли је природа баш толико крива.
Прочитајте још:ЛАЗАНСКИ: Натераћемо Хрвате да осете последице своје неразумне политикеМигранте усмеравају у Европу организације које финансира Сорош, а у свему су агенти ЦИА
Извор: Нови Стандард