Правда

Да ли се највише треба плашити оних који немају шта да изгубе? Итекако. Јер људи који немају шта да изгубе често западају у очај и фанатизам. Читава историја цивилизације је кројена од стране фанатика и очајника. Да су Александар и Драга владари данашњице, каква би их судбина задесила? Вероватно би их завереници приморали да учествују у ријалитију "Двор". Када бунари постају зли? Постоји та прича, веровање, да оног ко затрпа или затрује бунар чека веома гадна судбина, јер се бунар "прозли". То је зато што је вода основа живота, и да је највећи грех ускратити је неком. Одатле вероватно долази и онај израз "превести неког жедног преко воде". Има ту доста симболике. Тај мотив сам користио у причи "Чувар прелаза" где једно зло води ка другом, где људи, на неки начин призивају зло на себе, а оно се, наравно, увек одазове. Ко је јунак приче "Мртве ствари" Немаља Лукић или Иво Андрић? То је прича из које је произишао роман "Каинов ожиљак", зато ипак мислим да је ту ипак Андрић главни. Идеја је, наравно, била да то буде још један фрагмент у причи о Немањи Лукићу. У самој збирци се он појављује на још два места и јасно је да је то део једног ширег наратива, приповедног универзума. Зато ћу у догледно време објавити књигу која ће објаснити ко је Немања Лукић, одакле долази, како је постао то што јесте, где је отишао након што је напустио Ниш и шта му се тачно десило након догађаја описаних у "Константиновом раскршћу". Колико се држава некад ослањала на своје војнике, а колико може данас да се ослони? Некада смо имали војску која је била један од стубова државе, сада имамо неку мало другачију армију - армију ботова. То ваљда довољно говори. Држава на ту армију чији борбени комплет чине тастатура, миш, пилуле против спавања и бајати сендвич тешко да може да се ослони, али власт, било она бивша, ова садашња или нека будућа, свакако да може да рачуна. Можда сам и зато одлучио да напишем публицистичку књигу "Српски војник" која на један читљив и питак начин прати кроз нашу историју частан и тежак позив војнички, да подсетим да је некад било другачије. У тој књизи пратим српског војника од времена доласка на Балкан па до данашњих времена када младићи место у касарне иду на сплавове, када им је место Живојина Мишића узор постао Кристијан Голубовић. Да ли је Киш бољи у давању савета младим убицама вампира или младим писцима? Ако на то гледамо метафорички, писци су нека врста бораца против чудовишта, ма како да се она звала: баналност, досада, глупост, дневна политика... Они својим пером убијају те монструме који нам походе свакодневицу. Тако да је Киш у неку руку, саветујући убице вампира у мојој новели "Башта, пепео, вампири" давао и савете младим писцима, чија мисија је, у неку руку слична. Поента свега јесте, бар сам ја тако разумео Киша, да знаш шта нећеш и шта не треба да радиш. Кад то схватиш, онда ће ти бити јасно шта хоћеш и шта треба да радиш. Открите нам тајну како настају приче? Нико не зна како настају приче. То се једноставно деси.

Прочитајте још:(ИНТЕРВЈУ) Дијана Ђорђевић: Најуспешнији људи су врло једноставни(ИНТЕРВЈУ) Верица Винсент Кол: Не мислим да су сви ријалитији исто ђубре

Извор:Правда/Марија Гојковић