Правда

- Како вам изгледа ова Србија у поређењу с оном коју сте оставили пре 13 година, када сте добровољно отишли у Хаг? - Прва и најважнија ствар је да нема рата и неће га бити. Има много проблема, али имамо мир, а то је највећа позитивна промена. Следећа промена коју сам запазио јесте да су неки битни елементи економског система, нажалост, у тешкој позицији. Садашња влада има теже и компликованије економске проблеме од оних које сам ја имао док сам седео у Влади, па чак и за време санкција.  - Шта мислите о раду садашње владе? - Влада је повукла храбре кораке ка стабилизацији и ушла је у реформски процес у изузетно тешким условима. - Недавно сте се вратили у СПС као члан главног одбора, да ли у плану имате неки озбиљан политички ангажман и како вам странка делује сада? - Позвали су ме, а ја сам то разумео као један леп гест. Ипак, мени не треба никаква функција да бих функционисао. Ја сам већ све то био и не претендујем опет ка томе. Осим тога, ја не желим овим људима што сад раде да сметам. Ту сам да им помогнем уколико и када они мисле да је потребно. СПС се мењао доста, треба и надаље да се мења и прилагођава. Србији је место у ЕУ, и то је моје чврсто уверење, па је СПС на том путу неопходан. Моја порука гласи: "Чувајте СПС, требаће вам." - Да се вратимо на ваш боравак у Хагу, како су изгледали ваши дани тамо? - У првом периоду када сам отишао, дан је био кратак да у њега сместим размишљања и труд, да схватим оптужницу која је била црна и страшна, а тако неодређена. Онда је почело суђење. Две године од јутра до мрака. Онда период чекања и неизвесности, онај најгори, не зна се кад ће да буде пресуда нити шта ће бити у њој. - Како је изгледао моменат изрицања пресуде? - То је био судбоносан моменат. Сви смо били у истој судници. Прво је устао Милутиновић и рекли су да није крив. За њим сам устао ја и чуо 22 године. Као да је Милан био у Аргентини, а ја у некој десетој земљи, драстична разлика. То је био најтежи моменат ког се сећам, али био сам свестан да је пресуда на мојим леђима написана само зато што нема Слобе, да је Слоба остао жив, била би на његовим. - Како сте се носили с тим? - Како је време пролазило, мењала се ситуација, мењао сам се ја. Смисао сам нашао у одбрани, али није то оно ја се браним нисам крив. Мој задатак био је да браним сваку категорију која се може бранити, свестан да можда излаза неће бити. Тих дана питао сам се да ли сам у бунару или тунелу. Из бунара нема излаза, а из тунела можда некад има. Прихватио сам све то као свој живот, нашао сам смисао у тим ограничењима и, најбитније, успео сам да истренирам себе да искључим време, да ми не буде важно да ли је четвртак или субота. То није лако, али сам успео. Сад имам проблем, морам да укључим време. - С ким сте се дружили у Хагу? - У затвореном простору сте упућени на људе који су ту, а тамо су били све озбиљни, старији људи и врло лако укапирате о чему не треба разговарати јер се о тим питањима нећете сложити. Ја сам с једне стране, на пример, имао генерала Ојданића с друге стране хрватског генерала Праљка, па Ојданић ми је био као брат, а овај као сусед с којим сам временом направио једно разумевање. Дружио сам се и са Шешељом, имали смо отворен однос с уважавањем разлика. Ево, сад се виђамо и у Београду. Баш вечерас му идем у посету. С Павковићем и многима се и данас свакодневно чујем. - Шта вам је највише недостајало док сте били у Хагу? - Па слобода. Тај кључ у вратима је опака ствар, он вам одузме неке наизглед обичне и људске ствари, да се видите с децом. Недостајала ми је породица. И супруга и синови су претрпели много. Нико од нас није без ожиљка, али сада смо сви поново на окупу и ожиљци ће зарасти. - Да ли бисте све исто поново урадили да се вратите 20 година уназад? - Мени нико није крив, у оној кризи био сам на местима где сам био. Ја сам изграђен као државни службеник, а државни службеник има обавезу да у моменту уради оно што је потребно, а не оно што може или што хоће. А онда сам као државни службеник морао да браним бранљиво, никако злочине. Злочини који су се десили, у којима су учествовали наши људи, нису се смели десити, за њих нема никаквог оправдања и Србија то мора да осуђује у континуитету. Када видите мене, колико год да је то за мене непријатно, можете рећи Србија не подржава злочине. Држава није осуђена, осуђени су појединци. На основу тога што сам осуђен ја, Србија нема никакве међународне и правне последице у смислу ратне штете. Кључна ствар је да смо ми тамо осуђени за злочиначки подухват протеривања Албанаца. Али пресуда јасно каже да на државном нивоу нисмо планирали ликвидације цивила и да су то дела појединаца. Исто тако, пресуђено је да су се злочини десили тек после почетка бомбардовања, а не пре како су неки инпутирали. - Нисте се много променили за ових 13 година, како? - Немам неки специјални рецепт за то, све је индивидуално, за мене је кључ да сам ухватио да у тој борби нађем неки смисао. Има смисла, колико год цео амбијент и цео процес делује да вам убије смисао. Шаиновић је открио и од чега болује. - Када сам стигао у затвор у Шведској, управник ме је питао да ли имам неку болест зависности. Рекао сам да имам. Питао је шта. Одговорио сам му: "Зависност од вести." Пошто нисам имао ТВ у ћелији, управник је наредио да ми сваког дана штампају с интернета српске новине и донесу да читам. Шаиновић објашњава да је то што се велики број Срба разболи у Хагу последица огромне неизвесности, с којом се тамо суочавају. - Све што се у Трубуналу догађа је ад хок. Ја сам тек у пролеће прошле године сазнао да ми не прети доживотна. До прошле године ми је претила. Та дуга неизвесност и ад хок поступак, где се све мења преко ноћи и где нема правила толико да оно што важи у једном не важи у другом процесу ствара атмосферу продуженог стреса и овај наш тако тежак здравствени билтен је последица тога. Тај продужени стрес доводи до ломова. Само се одједном пуца као стакло, нарочито код војних лица, њима понос не дозвољава да се пожале на здравље. - Све у животу ми се врти око броја 11. У Хагу сам био 11 година, 11 месеци у затвору у Шведској, 11 година у владама и 11 у Бору у руководству. Не знам шта то значи, мораћу да питам неке нумерологе.