Правда

Није по вољи Бриселу било ни што су српски гардисти марширали на Црвеном тргу поводом победе над фашизмом. Жуљао их је и прошлогодишњи долазак Владимира Путина на нашу војну параду, у част ослобођења Београда од нациста. Најава готово сваког споразума између Београда и Москве, посебно војног, изазива стрес и хистерију како европских чиновника, тако и овдашњих еврофанатика. Указује се да то није у складу са спољном политиком ЕУ, нити обавезама у процесу прикључења Унији. Кроз бриселске наочаре много лакше се види руска трунка него европски балван. Жуља и пецка "Словенско братство", али не и вежба "Савезнички дух" која је под командом Европске команде оружаних снага САД свега неки дан раније одржана у центру "Хоенфелс" у Немачкој. Српски вод учествовао је тамо са војницима САД, Канаде, Грузије, Велике Британије... То неће реметити процес прикључења, напротив. Заборављају бирократе у стакленој згради у Бриселу да је Србија неутрална земља и да без обзира на жељу за чланством у ЕУ, неће ни у један војни савез. Посебно не у НАТО, иако нам се често између редова сугерише да једно без другог не иде. Као да не постоје Аустрија, Шведска, Кипар, Ирска... НАТО се, за разлику од Европске комисије, макар јавно, не меша у односе Србије са Русијом и другим државама. А и зашто би кад има јасан распоред сарадње са Војском Србије. У овогодишњем календару војних вежби наше војске стоји: са НАТО - 22, са Русијом - 2. Све остало је само политика.