Правда

Свако од нас (хајде, хајде, застарело је то одавно) је некада украо барем жваку из маркета у који су нас родитељи свакодневно слали по хлеб. Чак и кад смо “нешто слатко” код куће имали на претек, једино слађе од тога било је узети нешто што нам нико није дао, урадити нешто забрањено; чисто да испробамо какав је осећај. Међутим, како чујемо од запослених у хипер-маркетима, романтична димензија онога што закон нешто суровије и прецизније назива крађом – одавно не постоји. Ипак, ако морамо тој работи да нађемо неки животнији опис, у данашње време то би било: бизарно. Да радите на каси једног од наших највећих трговачких ланаца, нагледали бисте се толико тога да бисте поразмислили о књизи. Акценат у тим догодовштинама свакако би био на лоповима, за које ни у “три живота” не бисте помислили да воле да узму нешто туђе и то много веће од жваке. - Највише краду старије госпође и пензионери. Неко би помислио да је реч о људима који немају шта да једу, али и то је предрасуда: те жене или баке, редовно су максимално дотеране, а на касу долазе неретко с пуном корпом, у коју су избегли да ставе по неку конзерву нес кафе или бомбоњеру – прича радница једне од продајних објеката ове фирме. Осим што својом појавом чине да крађа делује као њихова скупа и ризична забава, оно чиме посебно изненађују су њихове методе. Како су нам рекле касирке, које су свакодневни сведоци тих акција, украдене производе гурају у панталоне, испод сукњи (где их придржавају подвезицама), па и испод шешира! – Догодило се да је једна госпођа уредно дошла до касе, да плати неколико намирница које је купила, а које је касније вероватно планирала да спреми у – тигању који је сакрила испод шешира! – настављају да набрајају случајеве наши саговорници. За разлику од преступника налакираних ноктију, постоје и они са нешто већим апетитом. Један од њих био је власник ресторана у близини маркета који је у дужем периоду сурово поткрадао, успут се јављајући већини запослених, који су га познавали као дугогодишњу верну муштерију. – Увек је куповао велике количине меса код нас: ћевапе, кобасице… све врсте меса. Када смо схватили да смо у минусу, убрзо смо сузили избор потенцијалних лопова и посумњали на њега. Колега који ради “на месу” следећи пут је јавио колегиници са касе колико чега је тај човек купио, а кад је проверила, имала је шта и да види! Испоставило се да је, након што му измере месо и на паковање залепе стикере са ценом, он то препакивао и тако односио по 10 килограма меса из радње, а плаћао три или пет. Пошто је у питању био озбиљан новац, премашио је оквире ситне крађе, која се гони по приватној тужби, па је против њега покренут кривични поступак – кажу у овом хипер-маркету.

Прочитајте још:Зукорлић гради највећу џамију у ЕвропиНОВА РУТА МИГРАНАТА: Србија – БиХ – Хрватска – Словенија

Извор: telegraf.rs