Правда

Прво, колапс кинеске берзе се догодило крајем јуна. У јулу, кинеско тржиште је пребродило много јачу олују. Али кинеско руководство је деловало брзо, као сат. Издвојена је огромна сума од 3 трилиона јуана (око 483 милијарди долара) да би спречила паничну продају. Упркос паду шангајске берзе за 30%, глобална тржишта су реаговала споро и невољно. Утисак је да је кинеска влада била припремљена за берзански мехур, који је почео да плаши кинеску владу крајем 2014. године. Да бисмо разумели суштину проблема, неопходно је да погледамо новију историју. Текућа криза која је почела 2007. године захватила је Кину много слабије од Русије, Европе и САД. Привредни раст Кине је био успорен, али то се било све. Чак и колапс 2009. није изазвао рецесију. Кинеска влада је брзо усмерила привреду према домаћем тржишту, стимулишући га убрзаним растом прихода становништва. Између 2007. и 2015. године, минимална плата у земљи је повећана за скоро 2,5 пута. Њен годишњи раст је 11-15%. Гледајући индустрију у целини, плате су повећане скоро три пута. У ствари, глобална криза, која је започела у САД 2007. године, није утицала на Кину. Напротив, она је постала јача у односу на своје конкуренте, и било је неопходно да се уради нешто поводом тога... Без обзира на све, војни потенцијал Русије је порастао током последњих неколико година. Економија Кине и оружане снаге Русије здружене су постале претња број један за САД. Вашингтон је, искрено, изгубио у трци за светско лидерство, од нових и старих конкурената. Чињеница да САД намерно погоршавају ситуацију у свету не значи да имају дозволу да то ураде. Они кажу да не могу себи да допусте да више чекају, јер их Кина и Русија неће питата да дођу на престо, већ ће једноставно одмах поред њиховог поставити нови. САД су почеле да дестабилизују Русију помагањем сукоба на њеним границама и стварањем услова за сукобе у Европи. За Кину је изабран другачији план ... мехур на берзи почео је да бубри ниоткуда крајем лета 2014. Предузет је снажан "информациони напад" у штампи, путем савета како профитабилно улагати у кинеску берзу и како за купца (САД) решити један велики и комплексан задатак: повлачење новца из реалног сектора потрошње у земљи и његово пребацивање на виртуелну берзу. Тако је постигнут свеобухватан успех: успоравање кинеске привреде и пумпање мехура који прети стабилности земље. Није потребно бити научник да би се предвидело да ће пре или касније економија успорити, након чега ће уследити снажан информациони удар, који ће изазвати глобалну олују и почистити све преостале такмичаре.У децембру, било је јасно да су САД биле у стању да покрену ланчану реакцију раста на кинеском тржишту хартија од вредности. Било је само питање времена када ће САД покренути олују. Кина је мудро одлучила да не чека и преузела иницијативу, док Вашингтон није био спреман. Дакле, олуја се није десила у јулу, што значи да САД нису имале никакве везе са колапсом кинеске берзе у јулу. Било то је лажни почетак, која је претио уништавањем стратегије САД. Кинеско руководство је, применом активне стратегије, у ствари вратила мехур у првобитно стање. Новац се вратио у привреду и гурнуо је напред. А онда се у августу десио нешто мање озбиљан пад на берзи у Шангају, што је је био резултат глобалног финансијског цунамија. Дана 18. августа, америчко тржиште је почела да пада, а 24. августа, "паника" је почела да се шири широм света. Али, пре тога, у јулу, Кина је оптужила Запад и САД за дестабилизацију кинеске економије и почела невиђену продају америчких хартија од вредности: 106 милијарди долара за две недеље, а за период јули-август око $ 140 милијарди долара. Поред тога, Кина је девалвирала јуан за скоро 4%. Увод је завршен. Заправо, ми смо се вратили на уобичајену причу. САД покушавају да нападну, али Кина се брани. И веома успешно.Сада, када можемо да повежемо ове са догађајима од прошле године, слика ће бити јаснија. Запамтимо, сукоб траје између САД и Кине, плус Русије. У 2013. години, главни ударац је усмерен према Русији преко Украјине. Од средине јуна 2014. постало је јасно да главни задаци САД у Украјини нису брзо оствариви, а Русија тврдоглаво није улазила у директан војни сукоб у Донбасу и отворену конфронтацију са Европом. Напротив, Русија покушала да преузме иницијативу, приставши на разговоре са Кијевом у Нормандијском формату 6. јуна 2015. године, што је довело САД до губитка темпа и могућности да изгубити утакмицу. Била је потебна промена стратегије уништења главних противника. У складу са тим, САД је преко кризе у Украјини пренела проблеме на руске границе док се са Кином боре економски. Светска привреда је ушла у нову фазу акутне кризе, како робна тржишта падају, док су "савезници" Русија и Кина лишени упоришта у облику уравнотежене економије и уравнотежених финансија. Јул и август су већ коштали Кину 20% њених девизних резерви. Даље, криза у Русији и Кини расте, што је изазвало и унутрашње политичке проблеме.Најзгодније време за нови удар је октобар-новембар 2015. Очигледно, планирана је још једна акутна криза, као и у 2008. години. Тада би дошло до оштрог преокрета ситуације у корист Сједињених Америчких Држава које, би истовремено са поразом својих главних конкурената, остале једино уточиште против супер кризе у Евроазији.Тако је било предвиђено. Али изгледа да је Кина преузела вођством, и да је сада иницијатива на њеној страни. Постоје губици, али су подношљиви. Нафтни пут Уље на ватру је додато на тржишту нафте. Било је неопходно да се обезбеди колапс Саудијске Арабије и Ирана у правом тренутку ... један према плану, а други под јармом околности. У јуну, 2014. године, САД и Европа су најавили да су одлучили да укину санкције против Исламске Републике Иран. Ова одлука, наравно, не отвара тржиште нафте Ирану, али омогућује западним владама "вентил", који у сваком тренутку може да се отвори и да смањи цене на тржиштима. 2015 је била година спорог раста за ирански извоз енергената, а главни напад на "конкуренте" је заказан је за 1. јануар 2016. године, када ће иранска нафта моћи да се извози у ЕУ.У последње време, Саудијска Арабија је створила тржишне вишкове нафте, игноришући све захтеве колега ОПЕЦ-а да се договоре о програму смањења производње. Све ове индикације (рат у Украјини, вештачка инхибиције Кине, дозвола Ирану да уђе на тржиште нафте и гаса, бесна и неразумна трка Саудијаца за нафту) се уредно уклапају у фазе америчког хибридног рата за глобалну хегемонију. Последице Које би бити последице? Заправо, ништа неочекивано се не дешава. Одвија се глобални рат у хибридном облику. Противници ударају једни друге, показују слабости и бране се против непријатељских контранапада. Русија Очигледно је да ће се, ако се догађаји развијају по сличном сценарију, у јесен поново десити покушај дестабилизације Русије (постоје многи показатељи да се ово припрема). То ће вероватно бити неуспешно (јер видим низ индиција о раду на заштити), али то не би требало да скрене пажњу Русије од проблема изван својих граница: Украјина, Казахстан, Блиски исток, итд. Под дестабилизацијим разумем системске терористичке нападе у покушају да се одигра на карту националног раздора. САД За Вашингтон, све је у питању. За њих се ништа није променило. Они покушавају да бране своје право глобалне хегемоније и право да самостално пљачкају цео свет. Због тога се не можемо ослонити на уговоре који ће се поштовати само у време када су профитабилни. Нико нема илузија. Маске су одбачене. Акције САД су под великим утицајем избора, који ће се десити нешто више од годину дана далеко. Главни проблем Сједињених Америчких Држава, у чему се слажем са Бжежинским и Кисинџером, је то што су се периоди планирања померили. Све политичке операције у Белој кући се праве за период 4 и 8 година. Не више. То је већ разлог за пораз у Кини (Кина се већ вратила у политици повезивања са Русијом). Када би се овом савезништву придружила и Немачка, неки краткорочни добитак би био подређен дугорочним губицима. Европа Европи ће опет бити пуштена крв у виду повећања економског пада. Већ стојимо на прагу рецесије привреде. Колико ће она бити дубока, зависиће од великих битака. Ако Европа "не слуша", гарантована јој је унутрашња дестабилизација. Кина Пекинг, као паметан савезник, дуже време греје своје руке које пружа Русији. Није његова кривица што су САД прво напале Русију. Али Кина је учинила све да ту оствари максималну корист. Кинески економски фронт и могућа дестабилизације на границама мало по мало заоштрава учешће савезника у глобалном рату. Дефинитивно могу да се дивим начину на који је Кина решила проблем на берзи. Брзо, јасно и темељно. То не значи да Пекинг може да избегне проблеме, али у сваком случају може да ослаби њихове ефекте. Украјина То је моја домовина и ја не могу да је не поменем. Украјински фронт био је главни фронт САД против Русије 2013. и у првој половини 2014. Године. До краја прошле године, постао је један од многих фронтова. Ако дође до глобалне дестабилизације, украјинском фронту прети да се изгуби на листи америчких проблема, са свим последицама за саму земљу.

Прочитајте још:Кинеске ракете и даље тајна за Запад„Американци се озбиљно припремају за рат“

Извор: Курир/politonline.ru