ИЗГУБЉЕНО И ПОСЛЕДЊЕ ВЕЛИКО НАФТНО ПОЉЕ: Како да Асад опстане барем на петини Сирије
Оланд је искључио могућност ангажовања француских пешадинаца у Сирији, пошто би то, преноси Танјуг његове речи, било нереално, будући да би оне биле једине такве стране трупе на терену, а Француска не жели ни да оне, како је казао, прерасту у окупационе снаге. Француски председник је намеру да се његова држава укључи у ваздушну кампању против сиријског дела "калифата", чија упоришта у Ираку већ бомбардује као део међународне коалиције, образложио и тиме што су прибављени докази да су у Сирији планирани напади против неколико земаља, укључујући и Француску. Као и Париз, Лондон је чланица коалиције која напада положаје ИД у Ираку. Пребацивање и на сиријско ратиште зависиће од тога да ли ће, како је поновио министар финансија Џорџ Озборн за Ројтерс, влада добити подршку опозиције за интервенцију. Лабуристи су пре две године у парламенту већ спречили изгласавање тог потеза. Уколико Џереми Корбин, што се према тренутним анкетама чини изгледним, крајем недеље преузме вођство над лабуристима, тешко да ће кабинет Дејвида Камерона моћи да рачуна на промену става највеће опозиционе странке. У супротном случају, ни Британија ни Француска свакако не би у акцију у Сирији ишле самостално, већ унутар коалиције предвођене Америком. Није извесно да би њихова помоћ много променила ситуацију на том бојишту. Амерички проблем у заустављању ИД у Сирији није то што не може прикупити довољно авиона за ефикасну акцију, већ то што је на терену веома тешко разлучити цивиле од бораца ИД, који подижу своја упоришта у срединама где би евентуално бомбардовање начинило велику колатералну штету. Због тога кампања Америке и савезника није имала нарочитог учинка, као што им је ових дана спочитао и руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Право питање, стога, није шта ће учинити Француска и Британија, обе забринуте не само због евентуалних напада на своју територију или држављане, него и због све већег прилива сиријских избеглица у Европу. Кључно у новом заплету сиријске кризе јесте да ли се Москва заиста спрема да упути своје авионе у помоћ режиму Башара ел Асада. Верује се да је Русија, како је објавио "Њујорк тајмс", у Сирију допремила мобилну станицу за контролу ваздушног саобраћаја и стамбене јединице за неколико стотина особа. Да ли би то били руски војни саветници, каквих у Сирији наводно већ има, или војници, за сада се само нагађа. Лавров уверава свог америчког колегу Џона Керија, који га је звао телефоном да изрази забринутост због руских потеза, да је преурањено да се говори о учешћу његове земље у војним операцијама у Сирији. Ако би се ипак одлучила на такву меру, Москва би вероватно деловала ван међународне коалиције, будући да је ни до сада ништа није формално спречавало да јој се придружи. Али, између ње и Вашингтона није било могуће постићи сагласности око мета. Да се Русија питала, циљеви бомбардовања би, по свему судећи, били сви противници Асада, па и оне неисламистичке групе које имају подршку Запада. У случају да Владимир Путин одобри интервенцију, руски авиони би теоријски могли напасти и ону групицу сиријских побуњеника које је Америка обучила, па би се Барак Обама нашао у ситуацији да вага да ли да се држи обећање да ће те устанике бранити из ваздуха, односно да нареди својим авионима да се суоче с руским. Русија свакако нема жељу да се сукобљава с Америком. Питање је и има ли идеју да поведе опсежну интервенцију за потпуно савладавање или макар приметније сузбијање ИД, што би био изузетно тежак задатак, суштински неизводљив без копнених трупа. Замисливо је да је Русији пре намерава да одржи Асада макар на оној петини сиријске територије коју он још контролише. Јуче су његове снаге пред налетом ИД изгубиле и последње велико нафтно поље које су држале, а "калифат" би убрзо могао заузети и аутопут ка Дамаску, важан за повезивање подручја у рукама сиријске владе. Асадова судбина је заправо чвор чија неразмрсивост онемогућава дипломатско расплитање сиријске кризе. Ни Америка не би волела да он буде потучен: земљу би разне наоружане групе потпуно раскомадале, а могуће је и да би ИД преузео власт над већином Сирије, што је опасност због које је Вашингтон обучио толико мало побуњеника, бирајући искључиво оне који ће се борити с "калифатом", а не и с Асадом. И Москва би се вероватно одрекла сиријског председника само кад би могла осигурати да неки делови његовог режима, који би јој гарантовали задржавање војне базе у луци Тартус и утицаја на локалне прилике, остану на власти. Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун је оценио за "Гардијан" да неслога у Савету безбедности онемогућава решење за сиријску кризу и упозорио да чланице тог тела треба да гледају даље од својих националних интереса, вероватно циљајући на Русију и Кину, које су у неколико наврата блокирале резолуције критичне према Асадовој влади и ставиле вето на међународну истрагу ратних злочина у Сирији. Постоји, међутим, и једна унутрашња невоља са замишљу о прелазној влади и постепеној транзицији у Сирији. Тешко би било, ако не и немогуће, наћи у тој земљи опозицију која би пристала на сарадњу с Асадовим људима.
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Небојша Јеврић: Златни зуб
Високог чела. Тамне косе и зелених очију. Имао је танке брчиће ала Кларк Гејбл и волео доб...
О ХЕРОЈСКОМ СВЕШТЕНИЧКОМ ПОДВИГУ И НАПАДУ НА СУЏУ: Никад се нисам тако молио
За време напада украјинских бојовника на град Суџу у Курској области у близини границе, на...
НЕК СЕ СПРЕМИ ЕГИПАТ: Хоће ли Сирија изазвати ланчану реакцију?
Док је међународна заједница изнашла сиријски изговор да затвори очи пред геноцидом који ч...