Правда

Ово је део беседе академика Матије Бећковића на свечаној академији поводом 100 година Мојковачке битке, одржане у суботу вече у Мојковцу. Мојковачка битка је мала у историји ратова, али у историји братске слоге и љубави, чојства и јунаштва, части и образа, спада у највеће коју је водило људско семе, а највећа и најславнија коју је водила Црна Гора, казао је Бећковић, наглашавајући да је Мојковачка битка део Косовскога боја који траје и трајаће до поселедњег времена. - Као што се за Косовску неће до краја знати да ли смо је добили или изгубили, тако се ни за Мојковачку још не зна јесмо ли поражени или победници, да ли је била велика или мала. У тој бици смењују се противници и смењују империје, само српски народ остаје онај један те исти и једини, беседио је Бећковић, казујући да су и Христос и Мојковац рођени на Божић и да зато нема Божића без Мојковца и Мојковца без Божића. Бећковић је подсетио да је серадар Јанко Вукотић у ноћи битке ложио бадњак и ноћивао у кући Гавра Раденовића у Подбишћу а Гавров унук га је описао као "последњег касичног витеза Црна Горе" и "неначетог црногирског ратника", који је окренуо најлепшу страницу црногорске ратне историје. "Србин сам Црногорац. Србин сам јер сам Црногорац. Не велим да другде и друкчијих Срба нема – зло нас је расуло на све стране, ама ја сам такав. Ниесам Црногорац што сам Србин, него Србин што сам Црногорац. Ми Црногорци смо со Српства. Није овде Српству сва снага, али јесте душа. Можеш ме убити, сасећи, смрвити и у прах стуцати, али, што је српском то остаје док и трунке име. И мисао моја српска траје док иједан дамар куца. Има друкчијих Срба, ми смо они од Косова, што свећају и певају несреће српске – па ни нас нема. Срба нема", подсетио је Бећковић на речћи сердара Вукотића из романа. Као и исход Косовске и исход Мојковачке битке био је унапред познат, а ни једна до данас није завршена, нити ће икад бити изгубљена, поручио је Бећковић.