Правда

"Свакако је било много теже доделити азил (америчком узбуњивачу Едварду) Сноудену него што би то било у Асадовом случају", додао је Путин. Руски председник је признао и да је Асад – којег опозиција и Запад оптужују да је изазвао рат у Сирији, убио мноштво цивила и посредно подстицао Исламску државу (ИД) како би навео свет да га подржи у страху од још горе алтернативе – "учинио много тога лошег током конфликта". Није Путин пропустио ни да примети како се, без обзира на Асадове грешке, сукоб у Сирији никада не би толико размахао да га актери ван земље нису подстицали оружјем, новцем и борцима. Али, ово је, не рачунајући ранију Путинову опаску да Асад "није идеалан", био први оштрији руски коментар о сиријском председнику, уз наговештај начина на који би он могао бити безбедно изведен из земље. Москва је већ у више наврата поручивала да је, упркос томе што војно интервенише на његовој страни, Асадова судбина – еуфемизам за његов опстанак на власти – за њу није важна колико обуздавање рата у Сирији. Ова пажљиво извагана Путинова изјава, у којој није пристао на брзо уклањање Асада, али га јесте "пуцнуо по прстима" и оставио простора за његово повлачење ако околности тако буду диктирале, стиже у деликатном тренутку. Крајем месеца у Женеви би требало да се одрже мировни преговори о Сирији, под окриљем Уједињених нација, на којима се очекује учешће представника и режима и побуњеника. Да би дијалог уопште био организован, Запад и сиријска опозиција су одустали од захтева да Асад сиђе с власти пре почетка мировног процеса, док је Дамаск престао да инсистира на томе да претходно буду поражени терористи, у које сврстава све који му се противе, па и оне који ће бити укључени у преговоре. Међутим, неусаглашено је остало када би, током двогодишњег периода у којем ће, према плану УН, Сирија добити владу националног јединства, променити устав и спровести изборе, Асад требало да оде – као и да ли ће се, како је подсетио Путин, то уопште догодити пре избора, односно пре него што читав процес стигне до краја. Колико ће дијалог бити мукотрпан види се и из тога што пред састанак у Женеви упорно искрсавају нове препреке. Прво је ваздушним ударом ликвидиран Захран Алуш, вођа Исламске армије, једне од најмоћнијих побуњеничких група, након чега су Асад и Русија оптужени да саботирају преговоре поручујући онима који треба да седе с друге стране стола да и даље представљају мете а не партнере у будућој влади националног јединства. Опозиција сада узвраћа користећи хуманитарну катастрофу у Мадаји као полугу притиска. У том граду су 40.000 становника, међу њима и побуњеничке снаге, већ месецима под опсадом Асадових трупа. Светски медији су претходних дана преплављени фотографијама деце на ивици смрти од изгладњивања, а режиму је опозиција испоставила захтев да отвори путеве за доставу хуманитарне помоћи ако жели да мировни преговори почну. Дамаск је поручио да су побуњеници ти који онемогућавају испоруку помоћи не би ли експлоатисали хуманитарну кризу у пропагандне сврхе. Веродостојност појединих фотографија стављена је под сумњу, уз тврдње да су снимљене много раније, и то не у Мадаји. Али, Асад је ипак наредио да се хуманитарцима ослободи пролаз. Ма колико да је "згодно пала" у овом тренутку, катастрофа у Мадаји је, уверавају УН, стварна. Пропагандна манипулисања патњама житеља опседнутих градова могућа су само зато што таква изнуривања јесу устаљена стратегија у сиријском рату. И не прибегава јој искључиво режим, него и побуњеници, мада, наводно, у мањој мери. Осим у Мадају, помоћ је, на основу заједничког договора, сада најзад стигла и у још два места која су у обручу држали побуњеници. Негде између истине и пуког учвршћивања позиција пред преговоре вероватно су и наводи главног опозиционог блока, Сиријске националне коалиције, према којима су руски авиони од почетка своје интервенције крајем септембра прошле године усмртили 1.730 цивила, међу којима најмање 135 деце. Та коалиција је стога затражила од Савета безбедности да "преузме своју одговорност према сталном руском кршењу међународног и хуманитарног права".