Правда

Министарство је, наиме, реаговало на писање Јутарњег листа да Хрватска одустаје од борбеног ваздухопловства јер за то нема пара. У циљу истинитог обавештавања јавности, министарство сматра да је дужно да реагује на овај текст саопштењем у којем се истиче да одлука из које би се могли извући закључи имплицирани у том тексту није донета. "Битно је нагласити како је, у складу са Дугорочним планом развоја ОС РХ 2015.-2024. предвиђено да се одлука о будућности борбеног ваздухопловства треба донети до краја 2016. године. Дакле, одлука о могућности и модалитетима развоја способности борбеног ваздухопловства, о којој се у тексту говори, у овом тренутку није, нити може бити донесена", наводи се у саопштењу. Такође, МОРХ је у протеклом периоду прикупљао необавезујуће информације (Request for Information - РФИ) о разним међународним фирмама које производе борбене авионе како би се у наредном периоду могла направити што комплетнија анализа и стање на тржишту. Став Министарства одбране изнесен је више пута да Хрватска треба да задржи борбено ваздухопловство и да и даље треба да изграђује ову комплексну способност, наводи се у саопштењу и подсећа да као што је већ раније наглашено, с обзиром на важност тог питања, одлука о томе биће донета нациоnалним консензусом и укључиваће и пуно шири аспект од МОРХ-а. Јутарњи лист објавио је, наиме, раније данас текст о хрватском борбеном ваздухопловству под насловом "Одустајемо од борбеног ваздухопловства јер немамо новца". Лист је, позивајући се на неименоване изворе, навео да би ескадрила борбених авиона "Грипен" коштала Хрватску годишње 800 милиона куна, односно осам милијарди куна за 10 година, што Хрватска нема. Државни и војни врх ове би године требало да донесе одлуку о судбини хрватскога борбеног ваздухопловства, наводи хрватски дневник и додаје да је априла прошле године Веће одбране донело је одлуку о задржавању борбене компоненте ваздухопловства и преласку на западни тип. Но, у међувремену, како сазнаје "Јутарњи лист", у државном и војном врху више нема те спремности за набавку новог типа борбеног авиона. Лист пише и да им је више високих војних и цивилних званичника незванично потврдили да Хрватска због финансијске и привредне ситуације није у могућности да купи нови или половни авион западне производње. Додаје и да нико од њих то не жели јавно да каже из страха да их не прогласе "гробарима ратног ваздухопловства, али да су чињенице јасне". "Не видим никакве могућности за тако нешто. Ескадрила нових борбених авиона типа шведског Грипена коштала би нас 800 милиона куна годишње, односно осам милијарди куна у раздобљу од 10 година. Потпуно је јасно да Хрватска тог новца нема. У том случају требало би смањити пензије, одузети здравству. Нисам сигуран да је и једна Влада на то спремна”, рекао је листу један од саговорника из државног врха. Кад је у питању набавка половног авиона, саговорници "Јутaрњег листа" сматрају да је опција набавка авиона типа Ф16, који би се могли набавити од Португала или Израела, али да је за то потребна дозвола САД-а. "Не верујем да би нам Американци то одобрили. Они су увек били против тога да кренемо у развој борбеног ваздухопловства", изјавио је за Јутарњи неименовани саговорник из војног врха. Порука је сасвим јасна, САД, како се наводи, неће ни на који начин да помогне Хрватској у тој трговини. Једно време развијала се идеја о набавци авиона кроз програм смарт дифенс. Другим речима, заједно са неком земљом из региона - Мађарском, Словачком, Бугарском или Словенијом. Но, такав договор у себи носи превише ризика. На пример, може ли неко данас да замисли да договарамо заједничку ескадрилу авиона са Мађарском, као што је то било пре три године. Ратно ваздухопловство тренутно располаже са 12 ремонтираних МиГ-ова 21 који су једини способни за обављање послова надзора ваздушног простора, а било каква борбена деловања су искључена. Њихов рок трајања је 2024. Али само на папиру, наводи лист. "Ми са њима обављамо надзор ваздушног простора НАТО-а. А инспекција увек може да закључи да авиони за то нису довољно квалитетни", рекао је неименовани саговорник из Министарства обране. Хрватска би, како он тврди, требало да набавку нових авиона уговори већ идуће године јер је рок за увођење новог авиона у систем пет година од потписа уговора. "Прилично сам сигуран да се то неће догодити", сматра саговореник "Јутарњег листа" и додаје да Хрватској у том случају преостаје неколико алтернатива. Договор са НАТО о заштити ваздушног простора по правилу трају до две године, наводи лист У хрватском војном врху сматрају да би Хрватска требало да развија хеликоптерске капацитете. ХВ има 24 транспортна хеликоптера - 10 Ми 117 Сх и 14 хеликоптера Ми 8. Године 2020. из употребе би требало да буду избачени транспортни хеликоптери Ми 8. Саговорник хрватског листа каже да би до тада требало да буде договорена набавка од осам до 10 америчких хеликоптера "Блекхок". Кад се томе дода 16 хеликоптера "Кјова", Хрватска би била регионална хеликоптерска сила. За заштиту ваздушног простора требало би набавити противвазудшни систем средњег домета. У хрватској јавности се недавно појавила информација да Хрватска преговара о набавци противваздушног система НАСАМС. Но, како сазнаје Јутарњи пре две године тек је одржана презентација Норвежана те је речено да би један елемент система стајао 60 милиона евра. И на томе се стало.

Прочитајте још: 

• ХРВАТИ СЕ БАШ ОКОМИЛИ: „Ер Србији“ ће забранити летење у Хрватској!?
• „ТРГ НАТО ЖРТАВА“ У МУРИНУ: Опозиција поставила спомен таблу упркос противљењу Миловог режима (ФОТО)
• Хрвати данас обележавају свој дан независности – поносни на Туђмана!

Извор: Танјуг