Правда

Звучи готово невероватно, али креатори српске економске политике су крајем 2008. године, у тренутку кад је свет уздрмала економска криза, прогнозирали да ће Србија у 2009. години забележити раст привредне активности од чак шест одсто. Годину смо завршили у рецесији и са бруто домаћим производом од минус 3,1 одсто. На исти начин се с кризом "инатио" и потпредседник владе Божидар Ђелић. Чини се да се наша власт отрезнила и пробудила тек око Нове године. У јануару 2009. године економски део наше владе постао је свестан опасности и покуцао на врата зграде у Пенсилванија авенији у Вашингтону и од Међународног монетарног фонда затражио помоћ. Међутим, уплашено становништво је у међувремену већ повукло око милијарду евра штедње из банака. Да ли нам се сада понавља исти сценарио? Овдашњи државни званичници за ову годину очекују стабилне стопе раста и привредни опоравак. Док је пред посланицима бранио предлог буџета за 2016. годину, премијер Александар Вучић је истакао: "Гарантујем да ниједном у наредним годинама, Србија неће бележити мањи раст БДП-а од два одсто, а то је динамичан раст", рекао је премијер. Са друге стране, светске медије ових дана пуне катастрофичне прогнозе о новом економском краху на берзама. Британски "Гардијан" пре два дана објавио је прогнозу да је пред нама катаклизмична година. Позивајући се на анализу стручњака из шкотске Ројал банке, "Гардијан" пише да тренутна ситуација подсећа на 2008. када је колапс инвестиционе банке Лиман брадерс био увод у глобалну финансијску кризу. Својим клијентима ова финансијска институција је сугерисала да продају сву имовину. Сада је тренутак да инвеститори поврате уложени капитал, јер су у "препуној сали излазна врата мала", пишу у напомени својим клијентима стручњаци Ројал банке. Берзе су већ под великим притиском. Индекси су у паду, а цене нафте на најнижем нивоу од априла 2004. Инвеститори су се, како пише "Гардијан", уплашили од озбиљног успоравања кинеске економије и слабљење јуана, и то упркос административним покушајима власти да смање продају. Ендју Робертс, шеф кредитног одељења Ројал банке, прогнозира да ће берзе у Европи и Америци ове године бити у паду од 10 до 20 одсто. Упозоравајући гласови не стижу само од аналитичара Ројал банке. И стручњаци из "Џеј Пи Моргана" су такође саветовали своје клијенте да продају акције. "Морган Стели" прогнозира даљи пад цене нафте на 20 долара за барел, док има и оних који предвиђају да цена може да буде још нижа и да оде на 10 долара за барел. Такву прогнозу изнео је "Стандард чартеред". Тренутно барел кошта нешто мало више од 30 долара. Славиша Тасић, професор на Универзитету „Мери” у Америци, каже да година јесте почела неизвесно. – Има много неизвесности. Од политичких на Блиском истоку и Европи, до економских у Кини. Такође, претходних година берзе су углавном расле и има индикација да је у питању "балон" и да је њихова вредност пренадувана. Али, овакве прогнозе берзанских кретања су ноторно непоуздане. Када би стварно било тако извесно да ће берзе пасти за, рецимо, 20 одсто у току ове године, онда би оне пале за тачно толико већ данас. Јер, свако хоће да прода пре других. Пошто не падају толико, значи да већина инвеститора верује да неће бити тако великог пада. Другим речима, већина има оптимистичније прогнозе од аналитичара Ројал банке – оптимистичан је Тасић. Наравно, може и већина да погреши, али ако унапред бирамо између нечије прогнозе и консензуса тржишта, који је осликан садашњим ценама. Обично је тачнија ова друга прогноза, додаје саговорник. Јер, више глава је мудрије него једна, објашњава. – Са једне стране има разлога за забринутост, са друге, може се убедљиво тврдити да је забринутост већ урачуната и исказана досадашњим умереним падом цена акција и нафте – закључује Тасић. Горан Николић, сарадник Института за европске студије, каже да на све, па и да се понови 2008., свет има спреман одговор. – Пресе за штампање пара у Европи и у Америци радиће пуном паром – сликовито описује наш саговорник програм квантитативних олакшица који је Америка покренула још 2009, а Европа тек прошле године како би стимулисала привредни опоравак. Николић каже да би у случају поновног пуцања берзанског мехура наш главни проблем био пад увозне тражње и мањи доток инвестиција и капитала. И брокер Ненад Гујаничић каже да за сада још не треба очекивати неке тешке последице по нашу економију. Оне неће изостати уколико се криза на светским берзама продуби. – Први негативан талас могло би бити поскупљење нашег дуга услед раста каматних стопа и повлачења глобалних инвеститора са ризичних тржишта као што је наше – каже Гујаничић. Тренутно на глобалној економској сцени упоредо делује неколико негативних фактора. – Почело је подизање камата у САД. Цена сирове нафте пала је на најнижи ниво у последњих 10 година. Кинеска економија показује знаке успоравања. Ово су главни разлози што поједини аналитичари виде могућност настанка сличне кризе као 2008. Тада је покретач кризе глобалних размера било хипотекарно тржиште у САД, пренадуване цене финансијских инструмената у чијој су основи били стамбени кредити и висок рејтинг ових папира од стране кредитних агенција. Сада је највећи ризик кинеска економија. До кризе би могло доћи само ако би ова економија нагло престала да расте по високим стопама – закључује Гујаничић.